(Beta-AP) – Na Balkanu su ili voleli ili mrzeli Madlen Olbrajt zbog njene ključne uloge za vreme ratova u regionu 1990-ih, te joj je tako podignut spomenik na Kosovu dok je po njoj nazvana zmija u Srbiji, piše danas agencija AP o tome kako su na Balkanu podeljeni po pitanju nasledja bivše državne sekretarke SAD.
Posle jučerašnje objave o njenoj smrti u 85. godini, kako se njeno nasledje gleda na Balkanu uglavnom zavisi od toga gde se ko nalazio za vreme krvavog raspada bivše Jugoslavije, navodi AP.
Olbrajt se brzo pojavila kao glavni jastreb administracije Bila Klintona oko Balkana kada je postala državna sekretarka 1997. Ona se tako snažno identifikovala sa zalaganjem za zapadnu intervenciju na Kosovu da su njeni kritičari nazvali tadašnji sukob 1998-1999 „Madlenin rat“, navodi agencija AP.
Zalagala se za 78-odnevno NATO bombardovanje Jugoslavije predvodjene Srbijom, koje je počelo na današnji dan pre 23 godine, i koje je zaustavilo krvavo srpsko suzbijanje kosovskih Albanaca.
Ranije, dok je bila ambasadorka SAD pri Ujedinjenim nacijama za vreme Klintonovog prvog mandata, ona je pozivala na čvrst medjunarodni odgovor protiv gotovo četvorogodišnjeg granatiranja glavnog grada BiH Sarajeva od strane bosanskih Srba.
Olbrajt je takodje radila na tome da se izvedu pred sud svi pojedinci odgovorni za ratne zločine počinjene na Balkanu uključujući bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića i ratnog vodju bosanskih Srba Radovana Karadžića.
Zbog toga je Olbrajt prozvana „srbomrscem“ u Srbiji i herojem na Kosovu i u Bosni, navodi se u članku.
„Ostaće zapamćena u Srbiji kao nemilosrdna žena, jedan od najglasnijih zagovornika bombardovanje Jugoslavije i nezavisnosti Kosova“, napisao je danas povladin list Večernje novosti, ukazuje AP dodajući da srpski zvaničnici nisu davali izjave ni saučešće povodom smrti Olbrajt.
Danas je nekoliko uglavnom desničarksih demonstranata učestvovalo u protestu u Beogradu koji se održava gotovo svake godine na godišnjicu početka NATO bombardovanja. Neki su nosili transparente na kojima je pisalo „Baj, baj Madlen“.
Na Kosovu reakcija je potpuno suprotna.
„Vrlo je teško naći savršenu kombinaciju politike, diplomatije i istorije kao u jedinstvenoj figuri gospodje sekretarke Madlen Olbrajt“, rekao je premijer Kosova Aljbin Kurti dok je odavao počast ispred bronzanog spomenika Olbrajtovoj u glavnom gradu Kosova Prištini.
„NATO intervencija na Kosovu da zaustavi srpski genocid u proleće 1999. definitivno nosi pečat Madlen Olbrajt i mi ćemo joj zauvek biti zahvalni, rekao je Kurti za AP.
U Bosni Olbrajt se dobro pamti kao američka ambasadorka koja je u leto 1995. predstavila Savetu bezbednosti UN prve dokaze masovnih zločina počinjenih u istočnom gradu Srebrenici u poslednjim mesecima brutalnog rata 1992-1995.
Više od 8.000 bosanskih Muslimana ubijeno tokom 10 dana kada su grad zauzele snage bosanskih Srba u julu 1995. Njihova tela su ubačena u na brzinu napravljene masovne grobnice i kasnije iskopana buldožerima i razbacana medju drugim grobnim lokacijama da se sakriju dokazi, navodi AP.
Posmrtni ostaci žrtava još se iskopavaju i identifikuju više od 25 godina kasnije.
„Zbog sopstvenog iskustva ona je bila pravi pobornik za pravdu, nije mogla da podnese nepravdu“, rekao je bivši bosanski premijer Haris Silajdžić govoreći o Olbrajt koja je rodjena u tadašnjoj Čehoslovačkoj, i bila je kao dete izbeglica od nacista i kasnije iz istočne Evrope gde su dominirali Sovjeti.
„Razumela je da je Bosna pretrpela nepravdu i tražila je načine da to ispravi“, rekao je on.
Veze Olbrajt za bivšu Jugoslaviju potiču iz njenog ranog detinjstva. Ubrzo posle njenog rodjena njeni roditelji su se preselili u tadašnji glavni grad Beograd gde je njen otac Jozef Korbel služio kao ataše za štampu u čehoslovačkoj ambasadi.
On je vraćen iz Beograda krajem 1938. U martu 1939. ubrzo posle nacističke okupacije Čehoslovačke cela porodica se uputila nazad u Jugoslaviju i kasnije se preselila u Britaniju.
Olbrajt se često sa prijatnošću sećala svojih dana u Beogradu, uključujući i kada se obratila Srbima dva dana posle početka NATO intervencije u kosovskom sukobu pre 23 godine.
„Kao što vidite sećam se malo srpskog, mada sa češkim naglaskom, iz mojih dana u Beogradu kao dete“, rekla je ona u obraćanju objavljenom na vebsajtu Stejt departmenta.
„Moj otac je bio čehoslovački diplomata tamo pre Drugog svetskog rata. Kada su nacisti zauzeli Čehoslovačku moj otac je pobegao u Jugoslaviju sa svojom suprugom i bebom, sa mnom. Nikad neću zaboraviti kako smo toplo primljeni kao prijatelji kojima je potrebna pomoć“, rekal je ona.
„Amerikanci ne mrze Srbe. Kao ja oni se sećaju da smo bili saveznici protiv fašizma. Kao i vi Amerikanci hoće da žive u miru sa svojim susedima i širim svetom“, rekla je ona. „Zato nismo mogli da sedimo skrštenih ruku dok se koriste bezbednosne snage da čine zločine protiv etničkih Albanaca na Kosovu“, rekla je Olbrajt.
AP ukazuje da taj govor nije prenet u državnim srpskim medijima usred NATO bombardovanja. Umesto toga beogradski Zoo vrt je nazvao jednog od svojih pitona po njoj u znaku protesta zbog njene uloge u intervenciji predvodjenoj SAD-om.
`
Tagovi
