Republikanac Donald Tramp pobedio je kandidatkinju demokrata Kamalu Haris na predsedničkim izborima u SAD pošto je obezbedio 277 elektorskih glasova, objavila je agencija Asošiejted pres.
Tramp je došao do pobede na jučerašnjim izborima pošto je osvojio nekoliko ključnih saveznih država – Pensilvaniju, Severnu Karolinu, Džordžiju i Viskonsin.
Prema projekcijama Asošiejted presa, Tramp je do sada pobedio u 27 od 50 saveznih država na predsedničkim izborima u SAD, a Kamala Haris u 18. Pobednik još nije proglašen u pet država, među kojima su i tri ključne – Mičigen, Nevada, Arizona.
Dosadašnjim pobedama Tramp je obezbedio 277 elektorskih glasova, a Haris 224. Za pobedu na izborima potrebno je da kandidat osvoji 270 od 538 elektorskih glasova.
Tramp, predsednik SAD od 2017. do 2021. godine, pobedio je u saveznim državama Teksas, Florida, Pensilvanija, Ohajo, Džordžija, Severna Karolina, Indijana, Tenesi, Kentaki, Južna Karolina, Misuri, Alabama, Luizijana, Ajova, Kanzas, Arkanzas, Oklahoma, Ajdaho, Juta, Montana, Severna Dakota, Južna Dakota, Nebraska, Vajoming, Misisipi, Zapadna Virdžinija i Viskonsin.
Haris, potpredsednica SAD, trijumfovala je u saveznim državama Kalifornija, Njujork, Ilinois, Nju Džersi, Virdžinija, Vašington, Masačusets, Minesota, Kolorado, Oregon, Merilend, Konektikat, Nju Meksiko, Roud Ajlend, Nju Hempšir, Havaji, Vermont, Delaver, i u Distriktu Kolumbija (glavni grad Vašington).
Nijedan od tih rezultata ne predstavlja iznenađenje.
Teksas, Florida i Ohajo, ranije uglavnom „kolebljive države“ koje su imale znatan uticaj na ishod izbora, ovaj put nisu imale takav značaj jer je Tramp u sve tri bio ubedljiv favorit.
Glasači se nisu opredeljivali direktno za Haris (60) ili za Trampa (78), već su birali elektore, demokrate ili republikance, koji u decembru formalno biraju predsednika (elektorski koledž). Taj čin je formalnost, zato što elektori u decembru gotovo bez izuzetka glasaju za kandidata koga su predstavljali na izborima – ove godine za Haris ili Trampa. Zbog toga je pobednik izbora poznat čim se prebroje glasovi.
U svakoj od 50 saveznih država birano je onoliko elektora koliko ona ima članova u Kongresu SAD, dok Distrikt Kolumbija daje tri člana elektorskog koledža. Kandidat koji pobedi u jednoj saveznoj državi dobija sve njene elektore, osim u Mejnu i Nebraski.
Tramp, koji je u maju postao prvi bivši predsednik SAD osuđen za krivično delo, prošle nedelje je još jednom nagovestio da bi njegov drugi mandat mogao da ima posledice po demokratiju u SAD.
„Stojimo pred četiri najveće godine u američkoj istoriji. Gledajte. Biće tako dobro. Biće tako zabavno. Povremeno će biti malo gadno, a možda posebno na početku. Ali to će biti nešto“, rekao je Tramp juče u Džordžiji.
Time je podsetio na izjavu datu krajem prošle godine – da će zloupotrebiti ovlašćenja i ponašati se kao diktator ako se vrati u Belu kuću, ali samo prvog dana mandata.
Zabrinutost demokratske javnosti u SAD dodatno je povećana pre dve nedelje, kada je penzionisani američki general Džon Keli, koji je za vreme Trampovog predsedničkog mandata najduže bio šef osoblja Bele kuće (2017-2019), izjavio da se njegov bivši šef „uklapa u definiciju fašiste“ i da bi voleo da bude diktator.
Keli je rekao da je Tramp, dok je bio prvi čovek SAD, govorio da je lider nemačkih nacista Adolf Hitler „uradio neke dobre stvari“ i da su mu u vojsci potrebni „nemački generali“, nalik na one iz nacističkog perioda. Trampov izborni štab je negirao Kelijeve tvrdnje.
Kada stupi na dužnost 20. januara 2025. godine, Tramp će postati prvi američki predsednik koji je osuđen za krivično delo. U maju ove godine, Tramp je proglašen krivim za falsifikovanje poslovnih dokumenata u vezi sa isplatom 130.000 dolara porno glumici Stormi Denijels uoči izbora 2016. godine, kako ona ne bi javno govorila o njihovoj aferi. Tramp je sve optužbe negirao i ocenio ih kao politički motivisane. Izricanje presude zakazano je za 26. novembar.
Protiv Trampa se vode još tri krivična postupka – zbog nezakonitog rukovanja poverljivim dokumentima, zbog pokušaja da preokrene rezultate izbora 2020. u svoju korist i zbog pokušaja da utiče na rezultate izbora u saveznoj državi Džordžija. Ni u jednom od tih procesa nije počelo suđenje.
Tramp će postati najstariji predsednik u američkoj istoriji do kraja mandata 2029. godine i tek drugi sa dva neuzastopna mandata, posle Grovera Klivlenda (1885-1889. i 1893-1897).
Tramp, rođen 14. juna 1946. u Njujorku, pre ulaska u politiku bio je uspešan biznismen čiju je karijeru obeležio posao s nekretninama.
Po završetku studija finansija i trgovine, zaposlio se u očevoj kompaniji koja je gradila stanove, a na njeno čelo došao je 1974. godine. Kompanija je pod njegovim vođstvom izgradila luksuzne hotele, Tramp kulu, kockarnice, a posedovao je i avio-kompaniju i profesionalni fudbalski tim.
Godine 2004. pokrenuo je popularni rijaliti program „Šegrt“ (The Apprentice), čiji su se učesnici takmičili za posao u njegovoj kompaniji.
Prema Forbsovoj listi najbogatijih ljudi na svetu za 2024. godinu, Tramp je na 319. mestu sa imovinom procenjenom na 4,3 milijarde dolara.
Ima petoro dece iz tri braka. Sa sadašnjom suprugom, slovenačkom manekenkom Melanijom Knavs, ima sina Barona, rođenog 2006. godine.
Tagovi
