(Beta) – Bosanski „negatori koronavirusa“ postaju sve agresivniji poslednjih meseci iako raste broj potvrđenih slučajeva zaraze,piše danas iz Sarajeva američka novinska agencija AP.
Denis Zekić je bio u svakodnevnoj video-vezi s roditeljima u BIH početkom avgusta, kada mu je otac rekao da „možda ima groznicu“. Nepunih mesec dana kasnije, oba Zekićeva roditelja bila su mrtva, pridruživši se ljudima koji će ući u globalni danak pandemije koronavirusa koji se popeo na jedan milion.
Zekić kaže da su njegova majka Šefketa i otac Muharem bili relativno zdravi, a umrli su u 68. godini. Dosledno su se pridržavali sanitarnih pravila u Zenici gde su živeli. Pre no što je njegov otac bio hospitalizovan, majka je, dok je brinula o njemu, kod kuće nosila rukavice i masku za lice, ali je ipak i ona završila kao pacijentkinja sa COVID-19 u istom odeljenju intenzivne nege, rekao je Zekić.
„Gledeo sam je kad je sama ušla u bolnicu. Iz daljine. Bili smo sa zaštitnim maskama preko čitavih lica“, rekao je on. „Iskreno, verovao sam da će se izvući“.
Ipak, Zekić i njegova sestra su ubrzo otkrili da neke komšije i poznanici imaju malo razumevanja za njihov iznenadni dvostruki gubitak, ali imaju mnogo čvrstih stavova i mišljenja, ponekad i okrutnog prezira prema njima. Jednom se u prodavnici poznanik izrugivao Zekiću i njegovoj sestri, tvrdeći da su im „vlasti platile da kažu da im je koronavirus ubio roditelje“.
„Kako odgovoriti na to?“, pitao je Zekić.
Poslednjih meseci „bosanski pobunjenici protiv koronavirusa“ sve su glasniji i neprijateljski nastrojeni, dok broj potvrđenih slučajeva virusa raste.
Društveni mediji i prostor za komentare na sajtovima vesti postali su platforma za opake argumente koji su se povremeno prelivali u agresivne sukobe.
Nekoliko nedavnih studija medijskog sadržaja povezanog sa koronavirusom u BIH, koje je sprovela nezavisna organizacija Mediacentar Sarajevo, zaključilo je da u komentarima vesti o pandemiji dominiraju „uvredljive i omalovažavajuće“ primedbe.
„Sada plaćamo cenu dugogodišnjeg zanemarivanja našeg obrazovnog sistema, našeg političkog sistema, cenu naše medijske nepismenosti“, rekla je Elvira Jukić Mujkić, glavna i odgovorna urednica internet-časopisa Media.ba.
Jedna konferencija u BIH koju je ove sedmice sponzorisala Evropska unija, okupila je one koji proveravaju činjenice, novinare koji pišu o nauci i stručnjake sa Balkana i EU kako bi razgovarali o dezinformacijama tokom pandemije. Jedan od zaključaka je: „Šteta koju su naneli marginalni ‘naučnici’ velika je i teška. Naučna zajednica u (balkanskom) regionu zasad se ne oseća ovlašćenom da odgovori na to“.
AP piše da, „iako druge zemlje širom sveta takođe imaju kontingente otvorenih teoretičara zavere o koronavirusu, potencijal da odjeknu dalje imaju glasovi negatora postojanja virusa u Bosni jer ona nosi ekonomske, političke i socijalne ožiljke bratoubilačkog etničkog rata 1992-95.“.
Pandemija je, piše AP, „pojačala mnoge probleme u toj zemlji, uključujući ekstremni nedostatak lekara i medicinskih sestara, i raširenu javnu korupciju. Brojni ugledni javni i vladini zvaničnici su pod istragom zbog sumnje da su izvršili zloupourebu u nabavci preko potrebne medicinske opreme“.
„Posle godina opadanja poverenja u vladu i javne institucije, javni odgovor na opaženu nesposobnost naših vlasti u prvim danima pandemije koronavirusa, doveo je u sumnju sve što kažu“, rekla je psihološkinja Tanja Tankosić-Girt.
Javno izneto negiranje i sporovi dalje podrivaju poverenje javnosti od kojeg zavise napori vlade da zaustavi širenje zaraze u BIH. Ta zemlja ima mali broj potvrđenih slučajeva virusa u poređenju sa zemljama s mnogo više stanovnika, ali gotovo 60 odsto od njenih gotovo 28.000 potvrđenih slučajeva prijavljeno je od kraja jula, ukazuje AP.
Ipak, mnogi širom BIH tumače po svojoj volji ili ignorišu pravila socijalnog distanciranja, okupljaju se čak i u neprijatno malim prostorijama i odbacuju maske za lice. Istovremeno, javni diskurs o koronavirusu, kao i o mnogih drugih pitanja u toj zemlji, izaziva sve veću podelu u društvu, rekla je Tankosić-Girt.
„Crno-beli stavovi su postali toliko rašireni, da dolazimo do tačke potpunog gubitka empatije“, rekla je ona.
Smrt početkom avgusta 37-godišnje filantropkinje Belme Šoljanin, direktorke jedne organizacije za zdravlje majke i deteta u Sarajevu, pokrenula je višednevne žestoke rasprave na internetu koje su raskinule i mnoga dugogodišnja prijateljstva.
Samo nekoliko sati nakon što su procurile vesti o smrti Šoljanin, ljudi su prelistavali lični nalog njene majke na „Fejsbuku“ i prenosili njenu objavu u kojoj je tvrdila da je njena ćerka u kasnoj trudnoći umrla „zbog nemara lekara“, iako je u stvari bila hospitalizovana u izolaciji zbog COVID-19.
Ta objava je postala „hrana“ za poricanje virusa, koji su brzo preuzeli debatu.
„Koronavirus je podvala. Čak i njena majka kaže da nije bila zaražena, ali vi i dalje nosite maske za lice i verujete u laži koje vam serviraju“, napisala je jedna osoba.
„Dok se krijete od nepostojećeg virusa, oni vas plačkaju, skinite maske i bićete slobodni!“, napisao je neko drugi.
Šef Instituta za hitnu medicinsku pomoć u Sarajevu, Adem Zalihić, rekao je da je siguran da „negatori postojanja virusa doprinose širenju infekcije i broju smrtnih slučajeva“ tako što uveravaju ljude da ne bi trebalo nositi maske i održavati socijalnu distancu.
„Virus je među nama. Inficira i ubija ljude, ne razumem kako to mogu poreći uprkos svim dokazima. Kako mogu da spavaju?“, rekao je Zalihić.
Pulmolog Besim Prnjavorac, direktor bolnice COVID-19 u Tešnju, rekao je da ljudi teže da COVID-19 odbace kao „nešto što se događa drugima“ i kao „nepostojeće“ sve dok za njih same ne bude prekasno.
„Tek kada se njihovi najmiliji razbole ili čak umru, shvate da je korona virus stvaran i vrlo, vrlo opasan“, rekao je Prnjavorac.
Emira Telić (38) koja se oporavlja od teškog slučaja COVID-19 u bolnici u Tešnju, ima sve dokaze koji su joj potrebni da opovrgne poricanje: bori se da udahne vazduh, iz daha u dah.
„Ja sam među prvima mislila da je COVID-19 laž, ali pogledajte me sada“, rekla je Telić. „Sada sam sigurna da to nije laž“, prenela je agencija AP.
Tagovi
