Apis je, neposredno pred početak balkanskih ratova, otišao na Kosovo kako bi ubedio albanska plemena Ise Boljetinca da ne napadaju srpsku vojsku kada se ona bude sukobila sa turskom. Međutim, Apis se otrovao pijući neprokuvano kozje mleko, usled čega je dobio teško trovanje krvi i maltešku groznicu. Jedva je preživeo i nije aktivno učestvovao u balkanskim ratovima.
Američki istoričar Mekinzi je zabeležio sećanje pukovnika Pankovića:
„Kada je 18. septembra završena mobilizacija srpske vojske, Apis je krenuo za Ćupriju. Toplo se oprostio sa Sanjom (Aleksandar Sanja Živanović, Apisov sestrić, prva žrtva balkanskih ratova) na ćuprijskoj železničkoj stanici i onda se smestio u Vrnjačkoj Banji, zajedno sa štabom Konjičke divizije.“
Tu se razboleo od trovanja krvi i malteške groznice koju je dobio u Albaniji. Glavni znaci njegove bolesti bili su napadi teške groznice sa temperaturom do 40 stepeni. Iako je mnogo patio, Apis je uporno obavljao svoje dužnosti… Pošto su mu napadi groznice postajali sve češći i teži, njegova snažna kobila Zvezdana galopirala je tresući se celim telom. Članovi štaba su se zabrinuli zbog Apisove bolesti… Po naređenju Vrhovne komande, dok se još bunio, prevezen je u beogradsku vojnu bolnicu.
Mekinzi je dalje pisao da je prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević lično pozvao doktora Cina, čuvenog berlinskog bakteriologa, i platio sve troškove lečenja…
Uz novi Nedeljnik koji je na kioscima od četvrtka 9. januara čitaoci na poklon dobijaju drugu knjigu iz hit edicije „Senke nad Balkanom“. Knjiga “APIS I CRNA RUKA – NAJOZLOGLAŠENIJI SRPSKI ZAVERENIK” Dušana Teleskovića priča je o tajanstvenoj organizaciji o kojoj su i danas podeljena mišljenja, baš kao i o glavnom njenom junaku čija se senka nadvijala nad Jugoslavijom između dva rata, iako je on izgubio život pre njenog formiranja…
Tagovi
