Aplikacije menjaju gvozdene taksimetre

Maksim Kozlov, direktor odeljenja za međunarodnu saradnju kompanije Yandex Go, o taksi prevozu u Beogradu i inovacijama

Beograd bi u bliskoj budućnosti mogao da postane jedna od najmodernijih prestonica u ovom delu Evrope kada je reč o organizaciji prevoza putnika, ali je potrebno što pre sprovesti planirane reforme i ispratiti globalne trendove iz oblasti transporta. Jedno od takvih inovativnih rešenja dolazi iz Rusije i zove se Yandex Go, servis koji uspešno razvija sopstveni sistem novih tehnologija i implementira ih u 16 država sveta, uključujući i Srbiju gde posluje od 2018.

O snazi ovog brenda dovoljno govori podatak da njihov internet pretraživač na nedeljnom nivou koristi čak 1,3 milijarde ljudi, a u portfoliju imaju i aplikacije kao što su Maps, Music, Navigator, Self-Driving Cars, Drive, Weather (top Google Play aplikacija za vremensku prognozu), Zen (uređivanje sadržaja i prilagođavanje svojim potrebana i afinitetima), Alice (glasovna navigacija)…

Kvalitetna obrada podataka je u osnovi Yandex Go, kako bi „big data“ sistem, uz pomoć raznih softverskih rešenja, pomogla taksistima i građanima da dobiju što bolju aplikaciju, a samim tim i kvalitetniji taksi prevoz. Pritom, opšti trend je da taksi usluge doživljavaju ekspanziju u pogledu modernizacije i inovacija, kaže Maksim Kozlov, direktor odeljenja za međunarodnu saradnju kompanije Yandex Go, dodajući da ljudi sada sve više koriste aplikacije kako bi naručili vozilo, umesto da pozovu broj telefona ili podignu ruku na ulici kako bi zaustavili vozilo.

„Pametan sistem koji koriste aplikacije poput naše, omogućava bolji raspored vozila na ulici. Na primer, na osnovu obrade podataka može da prepozna gde je tačno najveća potražnja za taksi vozilima tokom jutra i, u skladu s tim, pozicionira i šalje veći broj vozila. Prepoznato je da iz krajeva kao što su Mirijevo, Banovo Brdo, Zemun, i drugi obodni delovi grada, svakog jutra veći broj ljudi ide ka centru, zbog posla. Popodne je situacija obrnuta, jer je u centru najveća potražnja, i tamo se šalje najveći broj vozila. Vozačima stiže notifikacija da je u određenom delu grada velika potražnja i da će tamo moći da zarade više novca“, ističe Kozlov.

Takav sistem se konstantno razvija i donosi odlične rezultate.

„Ako softver primeti da taksista vozi ka centru, ponudiće mu nekoliko klijenata koji su na putanji njegovog kretanja. Takođe, čak i pre završetka vožnje putnika, sistem pretražuje potražnju i vozaču već nudi sledećeg putnika koji se nalazi u blizini. Kada vozač završava svoje radno vreme i odluči da krene kući, sistem će mu ponuditi vožnju koja mu se nalazi na putu ka kući i tako mu omogućiti da se ne vraća „praznih kola“. Ovo ne samo da vozače čini korisnijim, već čini i cenu vožnje za putnika jeftinijom, dok istovremeno uvećava zaradu vozača“.

U Beogradu postoji 6.300 licenci za taksi vozače, što je veoma mali broj za grad od 1,5 miliona stanovnika, a određene analize kažu da takvo ograničenje ne stimuliše razvoj i pružanje boljih usluga na efikasan način.

„Prema zvaničnim informacijama, od ukupnog broja licenci, njih oko 1.000 se uopšte ne koristi, neki od licenciranih vozača rade samo po 2-3 sata nedeljno, dok potražnja za zvaničnim taksi vozilima i dalje ostaje velika. U isto vreme, neki igrači na tržištu ignorišu zakone o licencama, rade sa ilegalnim vozačima, stvarajući na taj način nekonkurentno okruženje. Tu vidimo prostor za unapređenje“.

Fiksne tarife nešto su što sprečava realan odnos ponude i potražnje na tržištu jer one sa jedne strane, ne dozvoljavaju nadmetanje za putnika, a sa druge strane, onemogućavaju da vozači zarade više. Trenutno, zakon ne dozvoljava pokretanje drugih tarifa, kao što su komfor, biznis, dečija, minivan, dostava, i vozači taksija nisu dovoljno motivisani da ponude vozila višeg nivoa. Tu su i gvozdeni taksimetri koji obavljaju svoj posao, ali uz nove tehnologije ceo ovaj proces bio bi znatno jednostavniji, dodaju iz Yandex Go servisa.

„Taksimetri su osmišljeni kao oblik kontrole, koji sa razvojem IT sfere polako zastareva, često izazivajući nezadovoljstvo korisnika. Na primer, ako stranac koji ne poznaje ulice dođe u Beograd, taksista ga može voziti u krug po celom gradu i naplatiti mu vožnju više. S druge strane, aplikacija vam pri samom naručivanju vozila pokazuje cenu, uzmajući u obzir najkraću rutu, gužve i drugo. Korisnici, ujedno mogu da vide i ime i prezime taksiste, imaju njegov broj, podatke o izgledu automobila, i sve je transparentno. Takođe, aplikacije donose jedinstveni sistem elektronskih računa i automatsko podnošenje izveštaja poreskoj upravi čim se vožnja završi. Mi to sa uspehom već primenjujemo na nekim tržištima.“

Taksi stanice su nešto što se takođe sve češće transformiše u sklopu inovacija u gradskom prevozu, dodaje predstavnik ove kompanije.

„U Beogradu trenutno postoji 131 stanica na kojoj taksi vozila čekaju red prema internom redosledu. Vozilima su dodeljene te stanice. Nakon izvršene narudžbine, vozilo se vraća na stanicu i pozicionira na kraju reda. S obzirom na savremene algoritme za raspoređivanje narudžbina, utisak je da stanice polako gube na značaju, kao i da bi taj prostor bi mogao da se koristi za druge urbanističke potrebe grada. Naša kompanija je raspoložena da za Beograđane besplatno uradimo kompletne analize saobraćaja, na osnovu sistema i softvera koje posedujemo, kao i da pošaljemo predloge za poboljšanje ovog segmenta na osnovu naših iskustava iz drugih prestonica. Softver koji koristi naša aplikacija, osim što ima fenomenalne mape, takođe na dnevnoj bazi registruje gužve u saobraćaju, a ima mogućnost da prati kretanje gradskog prevoza u realnom vremenu“, zaključuje Kozlov.