„Meni je bilo važno da pošaljem neke poruke da se zgrozimo i užasnemo i prepoznamo… Da posle toga budemo malo bolji ljudi“, rekao je Jagoš Marković, reditelj predstave „Sumrak bogova“, čija je premijera zakazana za večeras na sceni Beogradskog dramskog pozorišta, preneo je B92.
Marković je u susretu sa novinarima u beogradskom restoranu „Klub književnika“ kazao da je odabrao komad „Sumrak bogova“ zbog sumraka ljudskosti, sumraka svega božanskog u nama, sumraka morala, empatije, svega lepog.
„Pitao sam se čemu sav taj mrak i imam li prava, što bi rekli mlađi, da mračim toliko, ali verovao sam, tačnije nadao se da može doći do katarze. Čini mi se da se nešto slično desilo na dva izvođenja predstave koja prethode premijeri i veoma sam srećan zbog toga“, kazao je Marković i dodao da ovih dana razmišlja o zlu, volji za moć, o vremenu koje zatire u nama svaki pokušaj da se voli.
„Nadam se da će to zlo na sceni da se pretvori u lepotu. Razmišljam i o tim divnim glumcima Beogradskog dramskog pozorišta koji su napravili vrhunske uloge. Osećam ponos zbog njihovog angažmana u kući Olivere i Radeta Markovića i ostalih velikana koji su stvarali u teatru na Krstu“, rekao je Marković i naglasio da mu je ispunjena želja da predstava bude postavljena na maloj sceni BDP-a.
„U tom skučenom prostoru bićemo svi u istom problemu. Zlo je jače od slabosti, ali nije od dobrote i u tome vidim naš jedini put. Apokalipsa kulturnih vrednosti nam se već desila. Desilo se rušenje i mi sada iz opstanka moramo da se okrenemo vrednostima i dobroti. Živimo u vremenu kada moramo da pričamo nešto što se podrazumeva, jer je cela planeta u problemu. Buni se i priroda… Došlo je ludo vreme“, istakao je Marković.
Cenjeni reditelj je kazao da je hrvatski pisac Igor Maretinić napravio dramaturško čudo i da ga je upravo to inspirisalo da postavi komad.
„Uspeo je da Viskontijev film stavi u jednu sobu, za jedan sto i da nema prepričavanja, nema dosadnog sa čime se susrećemo kada neko hoće film da stavi u pozorište. Meni je bilo važno da pošaljem neke poruke da se zgrozimo i užasnemo i prepoznamo… Da posle toga budemo malo bolji ljudi… Da ne pomislimo: to su samo političari, mi nismo takvi… Svi smo mi ljudi… Bilo mi je važno da pokažem kako jedna grupa ljudi, jedna partija, jedna porodica od mladića može da napravi monstruma“, kazao je Marković.
Prema njegovim rečima, predstava „Sumrak bogova“ predstavlja algoritam modela nastajanja fašizma.
„Kada je pozorište dobro, ono uđe u DNK onih koji ga stvaraju i onih koji gledaju predstavu. Ako ne postoji sistem vrednosti u nekom društvu, porodici… mladi ljudi lako postaju deo neke horde, kako bi osetili zajedništvo, bili deo nekog identiteta. Svuda u svetu moramo da učinimo nešto za mlade ljude… Tako razmišljaju odgovorni ljudi“, kazao je Marković i naglasio da mu je bilo jako važno da na fizički način uvuče publiku u dramaturgiju predstave.
„Publika sedi na metar od tog stola za kojim se sve dešava. To je ambijentalna priča u kojoj nema kulisa i pomagala. Tu se formira viši nivo koncentracije kod protagonista predstave i kod publike i dođe do saosećanja… Emocije koja nam tako nedostaje u sadašnjem vremenu. Aristotelove kategorije strah i sažaljenje su malo jače u toj situaciji“, primetio je Marković.