U Ukrajini, Moskva vodi ničim izazvan agresivni rat. U Hagu, Vladimir Putin se suočava sa nalogom za hapšenje zbog ratnih zločina. Ali u UN, Rusija će preuzeti kontrolu nad moćnim međunarodnim telom, Savetom bezbednosti. Od subote, doći će red na Rusiju da preuzme mesečno predsedavanje savetom od petnaest članova, u skladu sa rotacijom na koju nije uticao rat u Ukrajini.

Poslednji put Rusija je predsedavala u februaru prošle godine, kada je Putin proglasio svoju „specijalnu vojnu operaciju“ na Ukrajinu usred sednice Saveta. Četrnaest meseci kasnije, desetine hiljada ljudi su ubijene, mnogi od njih su bili civili, gradovi su uništeni, a Putin je optužen od strane Međunarodnog krivičnog suda za masovnu otmicu ukrajinske dece.

U takvim okolnostima, stavljanje Rusije na vodeće mesto svetskog tela zaduženog za „održavanje međunarodnog mira i bezbednosti“ mnogima izgleda kao okrutna šala.

„Od 1. aprila apsurdnost podižu na novi nivo“, rekao je Sergij Kislica, stalni predstavnik Ukrajine. Dodao je i da će se Ukrajina držati podalje od Saveta bezbednosti u aprilu, osim u slučaju „problema od kritičnog nacionalnog bezbednosnog interesa“. Ukrajina nije trenutni član saveta, iako je često pozvana da govori o pitanjima vezanim za rat.

SAD, Britanija, Francuska i njihove pristalice u Savetu, pokazaće svoje neodobravanje tako što će smanjiti svoje pojavljivanje na događajima koje organizuje Rusija tokom ovog meseca, ali nijedna državna članica za sada ne planira bojkot ili protest.

Predsedništvo saveta daje mesečnom nosiocu da organizuje sopstvene sednice, a Rusija ima u planu tri takve. 10. aprila održaće se sednica o „rizicima koji proizilaze iz kršenja sporazuma koji reguliše izvoz oružja i vojne opreme“, na kojem se očekuje da će izdvojiti SAD za svoje isporuke oružja Ukrajini i drugim saveznicima tokom poslednjih godina.

Kasnije u toku meseca, održaće se dve otvorene debate o „efikasnom multilateralizmu“ i o situaciji na Bliskom istoku, na kojima će predsedavati ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

Poslednji put kada je stalni član saveta izvršio ničim izazvanu invaziju bio je američki napad na Irak. SAD nije doživeo poniženje u skupštini UN-a kakve je Rusija pretrpela tokom protekle godine. Kada je 140 od 193 članica glasalo protiv stavova Moskve, ostavljajući joj Belorusiju, Eritreju, Siriju i Severnu Koreja kao jedine pouzdane prijatelji.

Zamenik stalnog predstavnika Rusije Dmitrij Poljanski negirao je da njegova misija da postane izopštenik u UN. „Apsolutno ne. Osećamo da se Zapad trenutno bori u UN, jer više zemalja razume našu poziciju“, rekao je Poljanski, tvrdeći da su zapadni saveznici morali da razvodne rezolucije i da se pomuče kako bi dobili 140 glasova. „Tako da mislim da je zapad izolovan u skupštini, a ne mi.”

„Mislim da Rusija nema mnogo bliskih saveznika u savetu, te da mnogi članovi saveta žele da izbegnu da budu u sredini te igre moći“, rekao je Govan, direktor za Internacionalne krizne grupe u UN. „Mnogi članovi saveta žele da skrenu pažnju na druge krize osim u Ukrajinu gde bi UN mogle da pomognu.”

Za april nisu planirane sednice Saveta bezbednosti o Ukrajini, ali devet članova može glasati da se ona stavi na dnevni red, ili članovi mogu da održavaju neformalne sednice na tu temu.

Nesposobnost Saveta nad Ukrajinom poslužili su za podizanje značaja generalne skupštine, ali malo njih očekuje da će ona doneti bilo kakvu dugo očekivanu reformu funkcionisanja saveta, uspostavljenog još od pobednika u Drugom svetskom ratu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.