Arapsko proleće, ubistvo Bin Ladena, odlazak Nelsona Mandele, dolazak Donalda Trampa, migrantska kriza i bitka za Alep: Najvažniji događaji u poslednjoj deceniji

Kada je počelo Arapsko proleće, rat u Siriji, migrantska kriza? Koje godine je izabran Donald Tramp a kada je održan referendum u Britaniji? Dok sat bude otkucavao ponoć 31. decembra možda istorijski još nećemo biti u trećoj deceniji trećeg milenijuma, ali teško da ćemo sa sigurnošću moći da se setimo zbog kojih događaja je svet na trenutak trepnuo, ako ne i zastao u poslednjih deset godina, piše RTS.

2010. godinu pamtićemo po prirodnim katasrofama. Haiti je u januaru pogodio zemljotres jačine sedam stepeni Rihterove skale. Tačan broj poginulih nikada nije utvrđen, a procene se kreću od 160.000, koliko navode nezavisni izvori, do preko 300.000 koliko je tvrdila vlada Haitija.

U aprilu je na Islandu došlo do erupcije vulkana Ejaflajalokul. Sama erupcija nije bila jaka ali je prouzrokovala oslobađanje ogromne količine pepela u vazduh zbog čega je gotovo sav avio-sabraćaj u zapadnoj i severnoj Evropi bio obustavljen. Otkazano je 95.000 letova.

2011. godine u Pakistanu su 2. maja američki specijalci u operaciji „Neptunovo koplje“ ubili Osamu bin Ladena, osnivača i lidera terorističke organizacije Al Kaide. Operaciju su uživo iz „situacione sobe“ u Beloj kući pratili predsednik SAD Barak Obama, potpredsednik Džo Bjden i državna sekretarka Hilari Klinton.

Osmog jula poslednji put poleteo je spejs-šatl „Atlantis“ čime je označen i kraj spejs-šatl svemirskog programa. NASA je izgradila pet šatlova: „Kolumbija“, „Čalendžer“, „Diskaveri“, „Atlantis“ i „Endevor“. Šatl „Čalendžer“ je eksplodirao neposredno nakon lansiranja, 28. januara 1986. godine a 1. februara 2003. godine, pre sletanja, raspao se i šatl „Kolumbija“ nakon čega je NASA, posle više od 30 godina, odlučila da povuče šatlove iz upotrebe.

U decembru, posle samospaljivanja prodavca voća Muhameda Buzizija u Tunisu, usledila je serija protesta i demonstracija u toj zemlji i drugim arapskim zemljama na severu Afrike i na Bliskom istoku koji su postali poznati pod zajedničkim nazivom „Arpasko proleće“. Protesti su u pojedinim zemljama doveli do smene režima i građanskih ratova.

Kod ostrva Điljo 13. januara 2012. godine delimično je potonuo italijanski brod za krstarenje „Kosta Konkordija“. Brod se prevrnuo na bok nakon što je udario u greben. Zbog oklevanja da zatraži pomoć, odlaganja početka evakuacije u nesreći je poginulo 32 ljudi. Kapetan broda Frančesko Sketino, prozvan „kapetan Kukavica“, koji je napustio brod pre nego što su putnici evakuisani, osuđen je za ubistvo iz nehata i izazivanja brodoloma na 16 godina zatvora.

Bitka za Alep u julu 2012. godine, posle godinu dana od početka protesta u toj zemlji, označila je, od strane međunarodne zajednice, i zvanično građanski rat u Siriji. Za razliku od drugih zemalja u kojima je „Arapsko proleće“ završeno uz žrtve ali bez oružanih sukoba, u Siriji kao i u Libiji došlo je do „unutrašnjih oružanih sukoba“ odnosno građanskog rata koji do danas traje.

Bombaški napad tokom Bostonskog maratona dogodio se 15. aprila 2013. u blizini ciljne linije. Od dve uzastopne eksplozije poginulo je troje ljudi dok je 183 povređeno. Za napad su osumnjičena braća Džohar i Tamerlan Carnajev, poreklom iz Čečenije. Tamerlan Carnajev je ubijen u okršaju sa policijom dok je Džohan uhapšen.

Krajem godine preminuo je Nelson Mandela, prvi demokratski izabran predsednik Južnoafričke Republike i simbol borbe protiv aparhejda i rasizma.

U Ukrajini je došlo do eskalacije krize. Posle početnih protesta na kijevskom trgu Majdan, protiv proruski orjentisanog predsednika Viktora Janukoviča, tokom 2014. godine dolazi do njegove smene ali i eskalacije sukoba. U sukobima sa policijom gine veliki broj demonstranata, sledi aneksija Krima od strane Rusije i početak sukoba na istoku zemlje, posebno u Donjecku.

Priliv migranata mahom iz Azije i Afrike u Evropu konstantno je porastu od 2010. godine ali se uglavnom održavao na mediteranskim obalama Italije. Od sredine 2015. godine, uz ogroman broj prelazaka migranata preko Sredozemnog mora, biva otvorena i kopnena tzv. „Balkanska ruta“.

Teroristički napad u Parizu u novembru izveden je na šest mesta u centru grada kada je ubijeno najmanje 130 ljudi, od čega je najveći broj nastradao na koncertu u dvorani Bataklan. Istovremeno izvedeni su napadi na restorane i barove u centru grada, nekoliko eksplozija je odjeknulo kod nacionalnog stadiona a na posetioce koncerta je pucano u dvorani. Preko 350 ljudi je povređeno a odgovornost za napad je preuzela teroristička organizacija Islamska država.

Na referendumu održanom u junu 2016. godine Britanci su većinski glasali za izlazak iz Evropske unuje. Posle nekoliko odlaganja, izbora i smena premijera Bregzit još nije završen.

Kraj godine označio je izbor Donalda Trampa za predsednika SAD.

Oko 60 ljudi je ubijeno a više od 500 ranjeno u pucnjavi u Las Vegas u oktobru 2017. Napadač koji je kasnije izvršio samoubistvo otvorio je vatru sa prozora hotela-kasine „Mandelej bej“ na publiku koja je pratila muzički festival. Pucnjava u Las Vegasu proglašena je za jednu od najsmrtonosnijih u istoriji te zemlje.

Američke vlasti razdvojile su više od 2.500 dece od roditelja koji nisu imali dokumenta na meksičko-američkoj granici početkom 2018. godine. To je urađeno prema „politici nulte tolerancije“ radi suzbijanja ilegalne migracije. Posle žestokih kritika i protesta širom zemlje američki predsednik Donald Tramp je u junu suspendovao tu odluku.

Tornada i požari, protesti u Hong Kongu i zemljama Južne Amerike, štrajkovi u Francuskoj, ekološki marševi širom sveta, glad, ratovi i migranti, pucnjava na Novom Zelandu i požar u Notr Damu, pokušaj pokretanja procesa opoziva Donalda Trampa samo su neki od događaja koji su obeležili 2019. godinu.