Crna Gora bira novog predsednika. Neposredno pre toga, predsednik Milo Đukanović raspustio je parlament, tako da će uskoro biti i vanredni parlamentarni izbori. Kako je do toga došlo – objašnjava dopisnica ARD iz Beča, piše DW.
Od poslednjih parlamentarnih izbora, dakle avgusta 2020. na kojima je, posle 30 godina na vlasti, u opoziciji završila Demokratska partija socijalista (DPS) Mila Đukanovića, u Crnoj Gori vladaju politički nestabilne prilike.
pročitajte još: Predsednički izbori u Crnoj Gori: Ko će u drugi krug?
Đukanović je tokom svih tih decenija bio glavna politička ličnost u zemlji sa samo oko 620.000 stanovnika. Bio je premijer četiri puta, a od 2018. je predsednik – po drugi put.
Pod Đukanovićem: nezavosnost i NATO, ali ne i EU
Đukanović je Crnu Goru, koja je ranije formirala državu sa Srbijom – vodio ka nezavisnosti. Nakon sticanja nezavisnosti, Crna Gora pod Đukanovićem postala je članica NATO i kandidat za EU.
Dugo vremena je republika na Jadranu važila za prozapadni model zemlje na Zapadnom Balkanu. Plaže sa belim šljunkom i šarmantni stari gradovi doveli su do procvata turizma. Prema podacima Svetske banke, ekonomski učinak se od nezavisnosti 2006. više nego udvostručio.
Ali, još pod Đukanovićem, pregovori o pristupanju EU su počeli da stagniraju. Glavni razlog je spora borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. Đukanovićevi politički protivnici ga optužuju da je umešan i u jedno i u drugo.
Činjenica je: Đukanovićeva porodica je veoma imućna. Prema pisanju crnogorskih medija, imena Mila Đukanovića i njegovog sina pojavila su se i u „Pandorinim papirima”.
Nestabilne vlade
Kada je na izborima 2020. Đukanovićev DPS dobio samo 40 od 81 poslaničkog mesta u parlamentu, preostale stranke su napravile koaliciju u nameri da DPS isključe iz vlasti.
Koaliciju su uglavnom činile prosrpske snage, od kojih je najvažniji Demokratski front. Premijer je postao univerzitetski profesor Zdravko Krivokapić, koji je bio blizak Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Međutim, da bi se privukle prozapadne male stranke, većina ministarskih mesta bila je popunjena stručnjacima.Taj savez stranka nije dugo trajao, došlo je raspada, između ostalog i zbog zastoja u pregovorima o pristupanju EU.
Mala stranka sa četiri mandata, URA pod tadašnjim potpredsjednikom Vlade Dritanom Abazovićem, i Đukanovićev DPS izglasali su nepoverenje vladi u februaru 2022. Abazović je postao premijer i od tada je tolerisan od strane Đukanovićeve stranke. Ni ova vlast nije potrajala. Zbog spora oko položaja Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, Abazović je prošlog avgusta svrgnut u još jednom glasanju o nepoverenju. Od tada samo tehnički obavlja funkciju premijera.
Optužba za kršenje ustava
Nakon što je vlada propala, predsednik, odnosno Đukanović, trebalo je da zaduži nekog kandidata za formiranje vlade. Međutim, Đukanović je to odbio.
Takva situacija je bial potpuno nova i nije regulisana crnogorskim ustavom ni drugim zakonima, a Đukanovićevi protivnici su ga optuživali da je blokadom prekršio ustav.
Kao rezultat toga, Skupština je izmenila zakon o ovlaštenjima predsednika i preuzela na sebe ulogu onoga koji određuje mandatara. Đukanović je potpisao zakon u skladu sa političkom praksom, ali je rekao da ga taj zakon ne obavezuje, jer ga smatra neustavnim.
Pravna siva zona
S obzirom da je zbog višemesečne političke blokade u Skupštini, bilo imenovano samo troje od sedam sudija Ustavnog suda, nije bilo moguće razjasniti da li je novi zakon u skladu sa ustavom. U međuvremenu Crna Gora ima šest sudija Ustavnog suda, ali još nisu donete nikakve presude.
A politička previranja su se nastavila u pravnoj sivoj zoni: na osnovu novog spornog zakona parlament je zadužio bivšeg diplomatu Miodraga Lekića da formira vladu. To je bilo pre tri meseca. Za to vreme Lekić nije uspeo da obezbedi skupštinsku većinu za svoj predlog. Zbog toga je predsednik Milo Đukanović u četvrtak uveče raspustio parlament.
Dakle, situacija je komplikovana, a novi parlamentarni izbori bi mogli pomoći da se reši politička kriza. To su nedavno savetovale i diplomate iz SAD i EU. Većina u parlamentu bi mogla da se promeni i dovede do jasnije situacije. Između ostalog, i kroz novi pokret „Evropa sada“, koji želi da iza sebe ostavi etničke linije sukoba i staru borbu za vlast između Đukanovića i prosrpskih snaga.
Tagovi
