Aristotelovih 10 pravila za sreću

Oni koji traže sreću i tajne blagostanja troše mnogo vremena i energije, poput starih rudara koji traže zlato. Za stare mudrace ovo je potpuno pogrešan put- sreća nije nešto što se može naći – to je nešto što se privlači.

Jedan od najpoznatijih zagovornika ovakvog gledišta bio je grčki filozof Aristotel. On je sreću definisao kao „dobar duh“, koji će zdesiti pojedince „nasumično, samo ako mu se tako prohte“. Naša jedina odgovornost je da joj „otvorimo vrata“, i to tako što ćemo živeti dobro.

To znači da bi trebalo da vežbamo određene vrline, i da ih pretvaramo u navike. U „Nikomahovoj etici“ napisao je: „Bolje je biti srećan zbog sopstvenog truda, nego zbog dara sreće, razumno je pretpostaviti da se sreća tako osvaja.“

Evo 10 vrlina za koje je Aristotel govorio da privlače „dobar duh“, koje je izdvojio The Atlantic.

Hrabrost

Aristotel je pisao da je hrabrost spremnost da se žrtvuje život, kao recimo u ratu. Iako je teško uopšte i zamisliti šta bi Aristotel rekao o današnjim ljudima, koji se plaše toga da ih neko otprati sa društvenih mreža, ali u pitanju nije strah, nego hrabrost i ponašanje kada smo suočeni sa strahom. Bitno je ne prepustiti se strahu. I nauka je dokazala da pojedinac može postati otporan na nedaće ako je hrabar, a da otpornost vodi do sreće.

Dakle, definišite svoje strahove i suočite se sa njima.

Umerenost

Treba imati samokontrolu nad nagonima i impulsima. Moto „ako ti nešto prija, treba to da uradiš“, Aristotel bi definisao kao recept za nesreću.

Istraživači koji danas proučavaju fenomen samokontrole se potpuno slažu sa ovim. Naučnici su u Journal of Personality 2017. godine pisali da su tokom istraživanja otkrili da se negativna osećanja smanjuju kako samokontrola raste, a da sreća dolazi do najvišeg nivoa kada je i samokontrola na vrhuncu.

Definišite svoje nagone i kontrolišite ih.

Biti liberalan

Pod tim filozof ne podrazumeva politički pravac liberalizam, već preporučuje takav stav u odnošenju prema novcu. Ne treba biti škrt, ali ne treba ni rasipati.

Humanost

Ovako bi se danas mogla nazvati ta osobina koju je ovaj grčki filozov nazivao „veličanstvenošću“. Kako kaže, prilikom ostvarivanja nekog cilja, čovek bi pre trebalo gleda „kako da ga sprovede najplemenitije i najbolje, nego da računa koiko će to koštati i kako se može najjeftinije obaviti“. To što radimo i kupujemo ne treba da bude razmetljivo, nego nešto što može koristiti i drugim ljudima.

Velikodušnost

„Čovek velike duše“, tvrdi Aristotel, „ponaša se kao Sokrat, koji je bio hladnokrvan prema svojoj sudbini“. Životna okupacija treba da bude nešto dublje i značajnije u životu, neko više dobro, a ne prolazna zadovoljstva i neprjatnosti.

Istraživanja koja su posmatrala ovaj fenomen kod adolescenata, pokazala su da ovo zaista vodi do veće sreće.

Ljubaznost

To je neka vrsta nežnosti, kada su ljudi u stanju da kontrolišu svoj temperament. Ako je tačno da ovakvo postupanje donosi sreću, agresija – koja je dijametarno suprotna smanjuje šanse za blagostanje, i otežava kontrolisanje sopstvenih emocija.

Sprovedeno je jedno istraživanje na ovu temu, gde je od ispitanika traženo da zamisle pojedince koji ih nerviraju, i da zamisle da toj osobi rade nešto nasilno i zlonamerno. Otkrili su da su oni agresivniji zaista konstruisali plan agresivnog napada, i da su oni bili manje raspoloženi od onih koji nisu želeli da posegnu za takvim mislima.

Snažni ste ako umete da kontrolišete svoj temperament!

Istinita slika o sebi

Aristotelu je poštenje bilo jako važno. Savetovao je da se ne treba pretvarati i preterivati, da se ne treba hvalisati, ali da ne treba ni umanjivati svoj značaj. Treba da budemo sigurni u sebe, da na taj način drugima pokažemo ko smo, ali bez preterivanja, samoveličanja i poniznosti.

Ovo ima veze sa ljubavlju prema životu, i stalno treba osvešćivati koji je značaj i koje su lepote života koji imamo priliku da živimo. Prema istraživanjima, nesigurnost i preterana samokritičnost ukazuju na anksioznost i tugu.

Pravednost

Ova reč je danas posebno aktuelna, i današnje politike se trude da isprave diskriminaciju i nepravičnost prema određenim grupama. Kada su ljudi ubeđeni da se prema njima postupa nepravedno, to umanjuje njihovu sreću.

Ali, Aristotel je mislio na nešto sasvim drugo. „Pravedan čovek je onaj koji ne želi svoja prekomerna prava, već je zadovoljan manjim delom ako je zakon na njegovoj strani.“

Praštanje

„Opraštanje i strpljenje za tuđe greške“, pisao je Aristotel. I mnogobrojne današnje studije su pokazale da svrshshodno ophođenje i oslobađanje pritužbi smanjuje depresiju i anksioznost.

Skromnost

U naše doba se na skromnost gleda kao na poniznost, ali Aristotel to definiše kao „uzdržavanje od sramnog ponašanja“, a to je primenljivo i na ponašanje u privatnosti.

Ovo ponašanje je slično kao umerenost pred nagonima, ali skromnost može da bude vrlina samo ako se čovek „postidi ako bi tako nešto uradio“. Drugim rečima, da biste posedovali ovu vrlinu, morate stvarno da verujete i da budete na svim nivoima uvereni u to da su neki postupci dobri ili loši.

Ova vrlina prema antičkom filozofu zaista recept za sreću, zato što ljudi koji urade nešto što zaista smatraju ispravnim i moralnim, njihova sreća se uvećava i dobijaju u smislu svrhe, dok ih nemoralna dela, ako ih čine, zaista unesrećuju.

Aristotel je ove vrline zapisao još pre više od dva milenijuma, ali su one i danas aktuelne i mogu da posluže kao korisne smernice za zdrave navike i dobar život. Lako je reći, ali nijedno od ovih pravila nije lako sprovesti u delo, a kamoli pretvoriti ih u navike.

Ipak, misao kojom treba da se vodimo prilikom ostvarivanja dobrih pravila života jeste, ako ćemo tako privući „dobar duh sreće“, vredno je raditi na njima.