Arsić: Značajno viši fiskalni deficit i niži privredni rast mogu da dovedu u pitanje kreditni rejting Srbije

„Fiskalni deficit u 2025. godini će verovatno biti veći od planiranih tri odsto zbog povećanja rashoda i manjih prihoda zbor sporijeg rasta privrede“, upozoravaju autori „Kvartalnog monitora“, a u izjavi za Nedeljnik takav zaključak potvrđuje i urednik tog stručnog časopisa,  profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.

Prema analizi „Kvartalnog monitora“, javni prihodi su u 2024. realno povećani za 8,4 odsto dok se u januaru ove godine taj rast značajno usporava. U istom periodu, javni rashodi su porasli realno za osam odsto, uz visok rast skoro svih rashoda.

Arsić podseća da su u međuvremenu usvojeni  zakoni kojima se povećavaju rashodi za prosvetu  i obrazovanje, ali i za programe poput stambenih kredita za mlade što će sve, kako upozorava, uticati na rast rashoda.

„Vlada je već preduzela neke mere kojima je cilj da se to ne prenese na fiskalni deficit – uzela je, recimo, novac sa nekih razdela – ali čak i ako to bude dovoljno, pitanje je kako će to uticati na delatnosti kojima su sredstva smanjena“, ističe Arsić.

EXPO I NACIONALNI STADION PREVELIKI ZALOGAJI

Njegovo mišljenje je da je takva situacija rezultat greške koja je napravljena pre početka  aktuelne političke krize.

„Srbija je u periodu kada je imala velike investicije u infrastrukturu, gradnju puteva i pruga i slično, ušla u realizaciju velikih projekata poput EXPO i Nacionalnog stadiona. To je prosto preveliki zalogaj za Srbiju, pa je Vlada nameravala da ‘istisne’ neke delatnosti kao što su obrazovanje, zdravstvo, socijalna zaštita. Pošto je došlo do pobune, takvo ‘prevaljivanje’ (troškova) neće se ostvariti, i biće vrlo teško održati nizak fiskalni deficit.

Problem za Vladu bi moglo da predstavlja to da je aktuelni aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) sklopljen pod uslovom da fiskalni deficit mora da ostane ispod tri odsto.

„Mi po sporazumu sa MMF-om ne smemo da pređemo tri odsto deficita i upravo tako čuvamo stabilnost javnih finansija, jer je to nivo koji omogućava da dalje udeo javnog duga u BDP-u opada, što je veoma važno, pokazujemo primerom na koji način se odgovorno vode javne finansije, i to treba da doprinese da dodatno unapredimo investicioni kreditni rejting“, izjavio je za RTS početkom decembra ministar finansija Siniša Mali.

DA LI ĆE REAGOVATI MMF ILI KREDITNE AGENCIJE?

Naša država kod Narodne banke je na kraju prošle godine imala oko 900 milijardi dinara u dinarskim i deviznim depozitima. Da li će iskoristiti taj novac da zadrži minus u republičkoj kasi na za MMF prihvatljivom nivou?

„Država je za finansiranje svoje potrošnje imala oko pet milijardi evra  -ona će verovatno ta sredstva trošiti jer je pitanje koliko bi mogla povoljno da se zadužuje u ovakvim okolnostima“, odgovara Arsić ali i podseća da bi to bilo dovoljno samo za deo godine.

„Samo obaveze za izmirenje dugova kreću se između pet i šest milijardi evra a još oko 2,5 milijarde evra potrebno je za finansiranje tekućih potrba. Dakle, čak i ako fiskalni deficit ne poraste, država će morati da se dodatno zadužuje. A u uslovima političke nestabilnosti, troškovi zaduživanja su veći“, upozorava Arsić.

On je, međutim, mišljenja da bi  MMF dozvolio „neko manje povećanje“ fiskalnog deficita ako bi bilo dobro argumentovano i pod uslovom da dođe do stabilizacije političkih prilika, uz garancije države da se neće dodatno povećavati potrošnja i uz predstavljanje kredibilnog plana kako održati deficit u narednim godinama.

„Ako bi se, sa druge strane, fiskalni deficit znatnije prekoračio, to bi dovelo u pitanje i sporazum sa MMF kao i investicioni kreditni rejting koji smo dobili prošle godine“, ocenio je Arsić u izjavi za Nedeljnik.

DOMAĆA I GLOBALNA KRIZA USPORAVAJU RAST SRBIJE

Postoji veći broj signala koji ukazuju da se osnovano očekuje niži privredni rast od planiranih četiri odsto BDP, rekao nam je Arsić.

U pravcu takvog scenarija idu i zaključci autora „Kvartalnog monitora“, koji kazuju na to da unutrašnjo-politička kriza u Srbiji kao i globalne neizvesnosti u pogledu carinskih politika i privrednih kretanja u EU i Nemačkoj deluju negativno na rast BDP Srbije.

Podsetimo da je Vlada Srbije ove godine računala na rast BDP od 4,2 odsto, što je jedna od pretpostavki na kojima počiva i republički budžet za 2025. godinu, dok je Narodna banka Srbije još optimističnija pa je u februaru projektovala rast do kraja godine od 4,5 odsto.

PROCENA RASTA ZA SADA NEMOGUĆA MISIJA

„Ima previše neizvesnosti da bi se dala precizna ocena“, kaže Arsić za Nedeljnik odgovarajući na naše pitanje za koliko bi privredni rast Srbije ove godine mogao da bude niži od projektovanih oko četiri odsto.

Upozorava da krajnji ishod zavisi ne samo od toga kada će se razrešiti unutrašnja kriza i međunarodne neizvesnosti, već i na koji način će se okončati.

„Jedno je ako se to desi u narednih mesec dana a drugo je ako  potraju tokom većeg dela godine“, objašnjava Arsić.

Takođe su, napominje, smanjene procene rasta nemačke privrede, za koju je srpska ekonomija značajno vezana, a ako stupe na snagu i carine na uvoz nemačkih automobila u SAD, ti rezultati bi mogli biti još gori.

„Zato za sada u ‘Kvartalnom monitoru’ mislimo da je nemoguće dati kredibilnu procenu privrednog rasta Srbije za 2025. godinu, osim da će rast biti niži jer svi pomenuti faktori deluju u negativnom pravcu“, ističe Arsić.