Sve je počelo slučajno, kao što to često biva sa velikim problemima. Unutar teretnog kontejnera sa šifrom ARKU 837499-1, napunjenog rashladnim jedinicama marke Thermo King, rumunski carinski službenici su u aprilu 2020. pronašli robu koja je bila mnogo intrigantnija nego što bi to moglo da ukazuje na tovarnom listu. Unutar aparata bilo je skriveno 2,1 miliona tableta Kaptagon sa sadržajem amfetamina od 11,5 odsto i uličnom vrednošću od 43,5 miliona evra. Ali odakle su lekovi došli?
Tako Der Spiegel počinje veliku priču o Bašaru el Asadu, Siriji i trgovini narkoticima koja će uzdrmati svet i međunarodne odnose.
Papiri iz pošiljke, koja je bila na putu iz Sirije u Saudijsku Arabiju preko Rumunije, bili su povod da se započne velika istraga. Informacije koje su papiri sadržali dovele su do prisluškivanja telefona i praćenja sumnjivih razgovora. Činilo se da se polako pojavila jasna grupa za praćenje, sa osobom po imenu „Abu Fuad“ kao vođom. Istražitelji su bili izuzetno zainteresovani za ono što su Abu Fuad i njegovi saučesnici imali da kažu, a naročito kada su počeli da shvataju šifre poput „mleko“, „automobili“, „stvari“… Sve su to bile šifre za narkotike.
Polako je postalo jasno da je Abu Fuad, glavni logističar za dilere droge, izuzetno dobro umreženi Ijad C., star 55 godina. On je iz sirijskog grada Latakije, gde je vodio uvozno-izvoznu kompaniju u luci pre nego što je Četvrta divizija, elitna vojna jedinica koja pripada režimu sirijskog diktatora Bašara el Asada, zatvorila njegov posao 2017. godine i potpuno ga preuzela. Od tada živi u inostranstvu: nekad u Turskoj, nekad u Libanu i, s vremena na vreme, u jugozapadnom nemačkom gradu Špajeru, gde je njegova porodica izbegla 2015. On je očigledno preuzeo kontrolu nad osetljivim teretom pošto su kontejneri isplovili iz Latakije.
„Asadov kartel“
Ako tužioci na sudu dokažu ono što su istražitelji iz nemačke pokrajine Severne Rajne-Vestfalije otkrili nakon višegodišnjih napora, knjige istorije zločina u Nemačkoj dobiće značajno novo poglavlje, piše Der Spiegel. Ono što je u početku izgledalo kao samo još jedan slučaj koji uključuje nekakvu narko-bandu, od tada se razvilo u političku mrežu intriga – sa Asadovim klanom u centru.
Iskristalisala se sumnja da režim u Damasku ostvaruje značajan deo svojih prihoda kroz međunarodnu prodaju amfetamina Kaptagon, koji je posebno popularan u arapskim zemljama. Pored Ijada C., u Nemačkoj su optužena još dvojica Sirijaca i jedan Alžirac, a suđenje će im uskoro početi u Esenu u Nemačkoj. Očekuje se da će sudski postupak osvetliti rastuću trgovinu drogom pod kontrolom sirijske vlasti.
Poslednjih godina, službenici bezbednosnih agencija su više puta uspevali da presretnu ogromne pošiljke Kaptagona. Samo u jednom danu – 1. jula 2020. – u luci Salerno, u Italiji, zaplenjeno je 84 miliona tableta ulične vrednosti od oko milijardu evra. Prethodnog jula, grčki zvaničnici su zaplenili 5,25 tona Kaptagona. U aprilu 2020. egipatski carinski službenici u Port Saidu pronašli su i Kaptagon i hašiš, upakovane u 19.000 kontejnera iz sirijske kompanije Milkman, koja je u to vreme bila u vlasništvu najbogatijeg rođaka Bašara el Asada Ramija Maklufa, koji će kasnije biti uhapšen. U novembru 2021. Egipćani su ponovo naišli na Kaptagon, ovog puta 11 miliona tableta. Krajem marta, na red je došla Malezija, sa 94,8 miliona Kaptagon tableta koje su se pojavile u Port Klangu. Bilo je dodatnih otkrića u Libanu, Hong Kongu i Nigeriji, zajedno sa brojnim zaplenama u lukama u Dubaiju i Saudijskoj Arabiji.
Sirija se, čini se, transformisala u mediteransku narko-državu. Za ekonomski potištenu i još uvek u velikoj meri uništenu državu pod vođstvom Asada, posao sa Kaptagonom postao je najvažniji izvoz, kaže Džoel Rejburn, bivši specijalni izaslanik SAD za Siriju. „Verujem da Asadov režim ne bi preživeo gubitak prihoda Kaptagona“, kaže on. I nije da sirijski režim samo stoji po strani da bi dozvolio proizvodnju i izvoz droge, kaže on.
„Oni su kartel sami po sebi“.
Osnivanje imperije
Na osnovu istražnih izveštaja, svedočenja i diskusija sa istražiteljima iz oblasti narkotika tokom nekoliko meseci, Der Spiegel i italijanski dnevnik La Repubblica su uspeli da skiciraju sliku režima koji ima (ograničenu) kontrolu nad sopstvenim kriminalnim mrežama. Asadovi rođaci, Hezbolah i lokalni mafijaški bosovi su uspostavili mini imperije koje se povremeno sukobljavaju.
Ali kada je u pitanju transport, stalno se pojavljuje ime Maher Asad – ime predsednikovog mlađeg brata i komandant Četvrte divizije. Odeljenje se, smatraju istražitelji, poslednjih godina transformisalo u svojevrsni mafijaški konglomerat sa vojnim krilom, koji osim što kontroliše luke, čuva pošiljke i fabrike. I „monetizuje“ čitav proces. Smatra se da je Maherov zamenik, general Gasan Bilal, šef operacija i veza sa Hezbolahom.
Bašar el Asad je možda apsolutistički lider zemlje, ali lojalnost moćnih vojskovođa, poslovnih lidera, pa čak i njegovih rođaka, ima svoju cenu. Ljudi koji stoje iza slučaja koji se vodi u Esenu takođe su radili sa porodicom Asad, ali u svoje ime, prema doušniku iz hrišćanskog grada Sajdnaja, iz kojeg dolazi nekoliko vođa grupe. „Nekada su bili banda koja se bavila sitnim kriminalom“, kaže on. Zovu se Al-Hout, ili „Banda kitova“, kaže on, dodajući da ne zna odakle dolazi to ime. Što je najvažnije, oni su hrišćani.
„Kada je izbio rat, Asad je želeo da zadrži Sajdnaju i hrišćane na svojoj strani bez obzira na sve. Dakle, dao je članovima bande odrešene ruke da hvataju druge biznismene, poput onih koji su pobegli iz prosperitetnog predgrađa Damaska.“
Usluga za uslugu – čist račun, duga ljubav.
Kaptagon je samo ljubav učinio mnogo skupljom nego što je bila ikada pre.
Šta je Kaptagon i zašto baš Sirija?
Kaptagon je amfetamin koji je podjednako popularan među decom iz Zaliva koja se dosađuju i koja se zabavljaju noćima kao i među terorističkim snagama i drugim milicijama na Bliskom istoku i u Africi koji žele da se osećaju nepobedivim. Deo tableta, koje se na ulici nazivaju „dva meseca“ ili „leksus“, prodaje se u Saudijskoj Arabiji i drugim zemljama Zaliva za do 32 dolara po tableti. Prema proceni tima istraživačkih psihofarmakologa, do 40 odsto mladih korisnika droga u Saudijskoj Arabiji sada uzima Kaptagon.
U Evropi, gde su ogromne količine tableta zaplenjene u nekoliko različitih prilika, Kaptagon nije ni približno toliko popularan. Italijanski i nemački istražitelji droge kažu da su bili prilično iznenađeni nalazima u ranoj fazi, pitajući se kome su te tablete bile namenjene.
Istrage su, međutim, otkrile da je zaobilazni put kojim se droga kreće kroz Evropu deo plana, čiji je cilj da se obmanu carinici u Saudijskoj Arabiji i Dubaiju. Kada uđu u Evropu, oni se ponovo pakuju i šalju nazad na jug u Zaliv.
„Saudijci odmah demontiraju kontejnere koji dolaze direktno iz Latakije, do poslednjeg šrafa“, kaže istražitelj italijanske policije Guardia di Finanza. „Ali kontejneri iz Evrope sa delovima mašina i rolnama papira? Oni to retko kada ispituju.“
Čak i ako je Evropa do sada bila samo stanica za transfere, istražitelji su zabrinuti zbog same veličine posla. „Pošiljke su previše unosne. Kontejner koji može da donese stotine miliona evra – privlači kriminalce kao muve. Moramo da ga zaustavimo“, kaže nemački zvaničnik. „Sirijci proizvode drogu kao da sutra ne postoji.“
Kaptagon, nekad nazvan „kokain za sirotinju“, ima donekle zamršenu istoriju. Razvila ga je 1961. nemačka farmaceutska kompanija Degussa na bazi derivata amfetamina fenetillina za lečenje poremećaja pažnje kao što je ADHD. Međutim, 1986. godine je zabranjen zbog svojih neželjenih efekata, uključujući anksioznost, halucinacije i depresiju.
Do tada su, međutim, proizvođači droge u Bugarskoj odavno otkrili opojne kvalitete droge i nastavili da ilegalno proizvode Kaptagon. Pošto je do fenetilina teško doći, stvarni hemijski sastav pilula se menjao tokom godina, ali ime je ostalo isto: Kaptagon.
Tokom devedesetih, bugarski hemičari su počeli da blisko sarađuju sa Sirijom, gde je legalna farmaceutska industrija u kombinaciji sa ilegalnim poslovima, koji su u početku uključivali hašiš iz okupiranog Libana, ponudila savršene uslove za prošireno učešće u biznisu sa sintetičkim drogama.
Asadova produžena ruka osvete
Poslednjih godina su se pojavile prave fabrike, pre svega u okolini Latakije, Asadovog rodnog grada Kardahe i u alavitskom delu Homsa. Njima upravljaju razni Asadovi rođaci i drugi režimski pomoćnici.
Godine 2021, biznismen koji je od tada pobegao iz Sirije rekao je za Der Spiegel da je posetio jednu od fabrika u Latakiji. „Oni proizvode u industrijskim količinama“, rekao je on. „Celim imanjem patrolira naoružana straža.
Bivši sirijski istražitelj za drogu, komandant režimske milicije i čuvar iz fabrike potvrdili su njeno postojanje. Ali niko ne želi da rizikuje da se izloži dugačkoj ruci Asadove osvete i svi žele da ostanu anonimni.
Nejasno je koje grupe u Siriji kontrolišu pojedinačne operacije šverca, ali postoje tragovi zasnovani kako na greškama koje su napravljene, tako i na profesionalnim pripremama koje su neke od pošiljki pokazale. Tokom dvogodišnje istrage Severne Rajne-Vestfalije, postalo je jasno da Hezbolah očigledno nema nikakvu ulogu u pošiljkama koje dolaze iz Latakije. Umesto toga, Asadovi rođaci su očigledno nastojali da uspostave sopstvenu distributivnu mrežu – i napravili su nekoliko početničkih grešaka u inostranstvu, pošto nisu imali isto iskustvo kao Hezbolah.
Ipak, teret presretnut u Salernu iznenadio je zvaničnike zbog kvaliteta prikrivanja.
„Rolne papira su bile toliko ogromne da nikada ne bismo pronašli pilule unutra da smo ih samo rendgenski snimili“, kaže jedan italijanski zvaničnik. Rolne su, kaže, očigledno proizvedene u fabrici stvorenoj za tu namenu, zaključak je dobije podrobnim ispitivanjem.
Pošiljka je takođe uključivala lažnu mašinu dugačku nekoliko metara i napravljenu pomoću ogromnih zupčanika. Mašina je verovatno sastavljena od delova pogonske osovine rashodovanog broda, sveže ofarbana i čak označena kao „trasmissioni meccaniche“, sa logoom italijanske kompanije za mašinsko inženjerstvo Fusetti. „Sve je napravljeno da izgleda kao da su kontejneri došli pravo iz Italije“, kaže zvaničnik. Iz Salerna je teret trebalo da bude poslat dalje u Atinu, a zatim nazad u arapski region. Standardna ruta.
Ali onda je došao koronavirus. Prva pošiljka iz Latakije stigla je 12. aprila 2020. godine, ali pošto je rad luke prestao, nije mogla da bude poslata dalje. Druga pošiljka je stigla u luku 15. aprila. Nedeljama se ništa nije dešavalo, ali je onda špijun Kamore obavestio policiju o prvom kontejneru. „Verovatno su saznali da je neko želeo da prokrijumčari drogu preko njihove teritorije“, kaže italijanski istražitelj.
Bio je to prvi džekpot.
Problem je, zaključuje Der Spiegel, što Asadov klan takvih džekpotova ima na stotine.
Tagovi
