(Beta-AFP) – Visoki sud u Londonu dozvolio je danas osnivaču Vikiliksa Džulijanu Asanžu da ospori pred Vrhovnim sudom Britanije odluku tog suda kojom se odobrava njegovo izručenje SAD-u.
Britanski Visoki sud je u decembru u žalbenom postupku preinačio odluku nižeg suda prema kojoj je odbijen zahtev da se Asanž izruči Americi da mu se sudi po optužbama za špijunažu zbog objavljivanja tajnih dokumenata preko Vikiliksa pre deset godina.
Ova odluka najnovija je u dugoj borbi Asanža da izbegne slanje u SAD da se suoči sa optužbama za špijunažu.
Pre nešto više od godinu dana sudija okružnog suda u Londonu odbacila je zahtev SAD za izručenje Asanža na osnovu procene da bi on mogao da izvrši samoubistvo ako bude držan pod teškim zatvorskim uslovima u SAD.
Američke vlasti kasnije su dale uveravanja da osnivač Vikiliksa neće biti suočen sa strogo restriktivnim uslovima koji bi, po rečima Asanžovih advokata, ugrozili njegovo fizičko i mentalno zdravlje.
Prošlog meseca Viši sud preinačio je odluku nižeg suda. Sudije tog suda su ocenile da su obećanja Amerikanaca dovoljna da garantuju da će se prema Asanžu ophoditi humano.
Asanžovi advokati naveli su da se ne može verovati tim obećanjima i tražili su dozvolu da ulože žalbu najvišem britanskom sudu. Oni navode da obećanja američke vlade da Asanž neće biti podvrgnut „ekstremnim uslovima“ ne znače ništa zato što su uslovna i mogu biti promenjena po pravu diskrecije američkih vlasti.
Viši sud dozvolio je danas da se Asanž žali na njegovu odluku da je dozvoljeno njegovo izručenje Americi.
Čak i da je Viši sud odbacio argument Asanžovih advokata i nije dozvolio da se žale Vrhovnom sudu Britanije bilo je malo verovatno da bi to označilo kraj njegove dugogodišnje pravne borbe pošto je njemu ostalo još nekoliko mogućnosti za žalbu protiv izručenja.
Pedesetogodišnji Asanž nalazi se u londonskom zatvoru Belmarš od 2019. godine kada je uhapšen zbog kršenja uslovnog puštanja na slobodu u odvojenom pravnom slučaju. Pre toga proveo je sedam godina u ambasadi Ekvadora u Londonu.
On može da dobije do 175 godina zatvora zbog objavljivanja od 2010. godine više od 700.000 poverljivih dokumenata o američkim vojnim i diplomatskim aktivnostima posebno u Iraku i u Avganistanu.
Tagovi
