Analitika, predikcija, pravljenje planova, ali i vođenje kroz različite krizne scenarije deo su poslovanja koji će postati redovna praksa za kompanije i posle vanrednog stanja, ali i kada prođe kriza izazvana pandemijom virusa COVID 19.
Danijela Mirković, koja je partner u kompaniji EY i predsednica Nadzornog odbora Srpske asocijacije menadžera, objasnila je u online formatu „Ask an expert“ da nas čeka period opšte digitalizacije, koja će nam biti neophodna.
Sve je u planiranju
Savet Dvajta Ajzenhauera – „Plan je ništa, planiranje je sve“, zlata je vredan. Potrebno je redovno planirati i postaviti planove na tri nivoa.
- Keš i obaveze – moramo da znamo šta treba da radimo u slučaju „najgoreg scenarija“ gde su samo keš i regulisanje redovnih obaveza prema zaposlenima, zarade, zakup i da vidimo do kad ćemo tako preživeti.
- Nivo poslovanja – da vidimo koji je to nivo poslovanja u kojem bismo očekivali da se rezerve novca čuvaju na sigurnom, a gde je tačka kad počinju da se troše i koriste.
- Pravljenje planova u što kraćim vremenskim periodima. Svako treba ozbiljno da razmotri sve opcije i počne da planira, za početak sa kratkim rokovima. U praksi se ne koriste sofisticirani sistemi u malim i srednjim preduzećima, ali to treba promeniti. Takođe, treba imati i realne planove, kako praviti budžete, očekivati poteze države i ostalih učesnika u privrednom životu.
Da li je pozajmica rešenje u postizanju bolje likvidnosti
Svaka kompanija treba da sumira i napravi presek obaveza i koje su potrebe za finansijskim sredstvima, da li svi ugovori moraju da se ispoštuju, šta može da se odloži, a šta je neophodno da se uradi. Paralelni proces sa tim je informisanje – da se jako dobro pronađu sve informacije, da se prati šta država omogućava, jer postoji nekoliko opcija. Ne odgovara svima uvek sve isto, a banke nude pozajmice uz određene stope. Zlatno pravilo u ovom slučaju bi bilo da pratite ročnost onoga što se planira i ročnost kredita. Uz svu podršku države u ovom trenutku, svi će naći ono što mogu da prilagode svojoj kompaniji i situaciji u kojoj se nalaze.
Promena fokusa sa profitabilnosti na likvidnost
Nismo završili sve revizije za 2019/2020, ali oseća se beskorisnost poređenja prethodnog i sadašnjeg, to su potpuno različite premise. Nepouzdano je oslanjati se na prethodna iskustva. Kritika prema računovođama i revizorima za vreme krize 2008. je ta što nisu na vreme prepoznali krizu, standard 9 je nastao kao rezultat te globalne krize. Sada je sve od toga dodatno kompleksno, jer niko ne može da pretpostavi šta će se dešavati u naredne dve-tri godine.
Kada sada ulazite u odnos sa novim klijentom, potrebno je pratiti kratkoročnu imovinu, fokus na potraživanja i zalihe.To su parametri koji mogu pokazati da je kompanija u boljem stanju nego što jeste. Profit se premestio sa profitabilnosti na likvidnost, pitanje je koji su pokazatelji dobrog poslovanja. Očekivanje je da će se oni menjati. Esma (Esma European Securities And Markets Authority) je izdala vodič kako se određuje racija likvidnosti. Dobila je pitanje na koji način Covid-19 utiče na te stavke, a oni su odgovorili da će svakako promeniti racije.
Pad zarade i zaposlenosti
Godina 2019. je na neki način u Evropi bila takva da je teško bilo naći radnu snagu, plate su rasle, prosečna zarada po zaposlenog je stvarala velika očekivanja. Očekujem da će biti pritisaka da se smanje zarade i zaposlenost. Treba odoleti koliko je moguće tom pritisku i zadržati zaposlene.
Fokus na digitalizaciji
Pored svih izazova, neke stvari se ubrzavaju. Fokus je na digitalizaciji, to nije samo reč na papiru, velika ulaganja ići će u tom pravcu. Kompanije će biti spremne za neku sličnu krizu. Predictive analytics će biti sve popularniji. Postoje unapređenja i u segmentima online plaćanja, e-commerce će procvetati i tu će se više investirati. Kompanije će unaprediti sve svoje procese i pravovremenost davanja ekonomskih informacija, analitika predviđanja biće sve interesantnija.
Rad od kuće kao izazov
Kad je sve počelo, jedan broj kompanija bio je nepripremljen za rad od kuće, čak i iz tehničkog aspekta, pa su se snalazili. Ono na čemu je veliki akcenat bio jeste kako je takav način rada uticao na sprovođenje internih kontrola unutar kompanija. Ako smo do sada imali kontrole koje nas štite od zloupotreba i pronevera, rad od kuće potpuno remeti čitav taj sistem. Malu prednost imale su one kompanije koje su krenule u smeru automatizacije, da se kontrole automatizuju – kao što su softveri koji rutinski rade operacije, omogućavaju kontinuiranu primenu kontrola.
Zaštita od sajber napada
U prethodnim godinama činilo nam se kao da se sajber napadi ne dešavaju tu kod nas, a od početka godine ih je bilo nekoliko, a onda se postavlja pitanje kako to utiče na zaustavljanje sistema, korumpiranost podataka, a postoji i pravno pitanje zaštite podataka o ličnosti. Čini mi se da će „sajber security“ podići svest da treba ulagati u tom smeru, investirati u to i osigurati se.
