Ask an expert – online format Srpske asocijacije menadžera

Održivo poslovanje je karta za budućnost

Kako da uskladimo poslovanje sa očuvanjem životne sredine, primenom etičkih principa i odgovornog ponašanja? Koliko se u poslovnom svetu poštuje rodna ravnopravnost, šta su globalni ciljevi kojima kompanije teže i koliko države strateški učestvuju u svemu onome za šta se menadžeri zalažu? Na ove teme govorila je Biljana Bogovac, partner u sektoru za reviziju u PwC Srbija i lider ESG platforme za region jugoistočne Evrope, u okviru Ask an expert događaja Srpske asocijacije menadžera. Razgovor je vodila Jelena Bulatović, izvršna direktorka Srpske asocijacije menadžera.

ESG kao novi prioritet

ESG, platforma za životnu okolinu, društvene politike i korporativno upravljanje, mnogo je više od zaštite životne sredine i socijalne inkluzije. U ovoj skraćenici G – governments označava u stvari ono kako se zaista ponašamo, kao organizacije, kao neko ko stvara vrednost, ali je pomalo i oduzima. ESG je postao važan, na način na koji je to bila digitalizacija. Kovid je u ljudima probudio svest o tome da je takva vrsta promene neophodna, a mnoge analize i stručne studije ukazale su na to da vremena nema – sada treba da počnemo da radimo na promenama i na osvešćivanju kompanija i društva. To više nije tema NICE TO HAVE, to je tema koja je postala MUST HAVE. Mnoge regulative, zakoni koji se donose na svetskom nivou vode ka tome da biznis jedino može postojati uz poštovanje principa zaštite životne okoline, smanjenja zagađenosti i emisije štetnih gasova, zatim inkluzije, ravnopravnosti, etičkog, odgovornog i održivog poslovanja. To neće biti opcija već ćemo morati da pratimo i zakone i standarde i da se prilagodimo takvom poslovanju.

ESG sistem vrednosti kreiraće tržište

Multinacionalne korporacije koje u svojoj strategiji žele da ostvare određene ciljeve u okviru ESG-a, standardizovaće svoju saradnju kroz sistem vrednosti od svojih dobavljača ka svojim kupcima na način da će sistem zahtevati da se ne sarađuje sa onima koji nisu deo celokupnog lanca vrednosti koji podrazumeva određene ESG komponente. Za mala i srednja preduzeća neće biti puno opcija jer, ako žele da imaju velikog dobavljača ili kupca, moraće da se prilagode standardima koje će oni zahtevati. Od toga će zavisiti i finansiranje jer i banke dobijaju jako povoljna sredstva, ukoliko će ih plasirati u obnovljive izvore energije, takozvani „green financing“. S druge strane, oni kojima će taj novac biti dostupan, moraće pokazati u svojim poslovnim planovima da su postavili ESG ciljeve i da krenu da o njima izveštavaju.

ESG dilligence, nov sistem vrednovanja

Kada je o firmama koje planiraju da se prodaju reč, stvar new dilligence-a nije više samo u smislu finansijskih rezultata i šta su uradili, već deo toga će biti ocena njihove politike, strategije i merenja u odnosu na ESG. To je takozvani ESG dilligence i već postoje takvi zahtevi, to je aktuelna tema. Klijenti to traže jer su svesni da njihova vrednost na tržištu raste sa tim kako su oni kotirani u tom pogledu. Postoje svetski uspostavljeni indeksi koji mere uspešnost firmi u odnosu na ESG. Hteli-ne hteli, moraćemo zajedno ovo da osvestimo i u Srbiji i regionu. Nismo zakasnili, ali treba krenuti odmah, jer za ostvarenje bilo kog ESG cilja potrebne su godine. Nemojte se iznenaditi kada vas sledeći put kupac ili novi partner ili banka pitaju gde ste u pogledu ESG-a.

Kovid doneo nove izazove za rodnu ravnopravnost

Deo ESG platforme su i društvene politike, etičko poslovanje, ali i rodna ravnopravnost kao tema koja je važna kompanijama, a koju je kovid ponovo stavio u fokus. Studija objavljena oko 8. marta ove godine pokazala je da se zastupljenost žena u zaposlenoj radnoj snazi smanjila na nivo iz 2017. godine samo za godinu dana kovida. Poražavajuća je činjenicu da su za godinu dana rezultati dugogodišnjeg rada na ovu temu potpuno izbrisani i da se pored svih ispunjenih ciljeva pitamo kada ćemo se vratiti na nivo iz 2017. godine. A ovde uopšte ne govorimo o zaradi nego o mogućnosti da žena na ravnopravan način radi. U vreme kovida, kada smo svi ostali kod kuće, postojala je velika razlika između rada žena i muškaraca jer su žene na sebe preuzele i online rad i vođenje domaćinstva i obaveze dece koja ne idu u školu i sve unutar četiri zida. Istraživanja pokazuju da se urušila ženska sloboda i ravnopravnost. Pandemija je nažalost uticala i na nasilje u porodici. ESG se bavi i time, ne možemo biti odgovorni prema životnoj sredini ako u našem društvu ne napravimo uslove da svi budemo jednako tretirani.   

Ženi je u poslovnom svetu potrebna upornost i muški mentor

Ženama apsolutno nije lako u poslovnim svetu, niti je lako probiti se na visoke pozicije. U poslovnom svetu muška arogancija se često naziva samopouzdanjem. Žene, pošto nemaju tu dozu arogancije, često se smatraju da nemaju ni samopouzdanja. Ali nije tako. Predrasude je jako teško razbiti. Ženi je potrebno da bude jako uporna i možda čak da ima i muškog mentora koji će je podržati u karijeri. Saradnja, uzajamna podrška i ravnopranovnost mora da postoje u svakom kolektivu koji želi da ima dobru reputaciju i da okuplja kvalitetne kadrove. Ukoliko firma nema vrednosti sa kojima se mladi svet može poistovetiti i poželeti da radi u njoj, onda ćemo teško pobediti u borbi za talente. Sistem se sve više menja, nije više bitno samo materijalno, već da neko ko je šef ima određenu vrstu odgovornog ponašanja, da ulogu koja mu je data koristi u svrhu promovisanja takvih vrednosti – to jednostavno privlači mlade ljude.

Kompanije i država na zajedničkom zadatku

E-mobilnost je važan deo ESG-a, a trenutno je aktuelan projekat e-mobilnosti u Beogradu za razvoj strategije za ublažavanje najvećih zagađivača u našem gradu i infrastrukture za veću e-mobilnost Beograda što je pokazatelj da i Srbija ima planove na temu ESG-a. Kao država jesmo na početku, nedostaje mnogo institucionalnih pravila ponašanja, ali na tome se radi. Imamo mogućnost da se prilagodimo svim evropskim zakonima brže od ostalih. Država kroz različite vrste zakona mora to da podrži, pre svega da spreči neodgovorno ponašanje, a onda da podstakne pozitivno ponašanje. Razvoj obnovljivih izvora, socijalna inkluzija i svi zakoni treba da vode ka tome. Mnogo će lakše biti kompanijama koja će primeniti ESG pravila tako što će poštovati pravila propisana zakonom. Srbija je preuzela predsedavanje jednom energetskom zajednicom koja uključuje Evropsku uniju, zemlje Jugoistočne Evrope i crnomorske zemlje. Sve one na nivou država pokušavaju da organizuju zaštitu životne sredine i podsticanje korišćenje obnovljivih energetskih izvora. Novi cilj Srbije je da do 2040. godine najmanje 40 odsto enegije koju koristimo bude iz obnovljivih izvora. U tom pravcu krećemo, put je dosta dugačak, ali važno je da postoji i da i država i zajednica i kompanije paralelno na tome rade.