„Suspendovanje primene vakcine AstraZeneka u većem broju evropskih zemalja je veoma zabrinjavajuće. Sve velike zdravstvene organizacije, na čelu sa Svetskom zdravstvenom organizacijom (SZO) i Evropskom agencijom za lekove (EMA), naglašavaju da treba nastaviti sa vakcinacijom, jer korist protiv bolesti kovid-19 neuporedivo nadmašuje potencijalne rizike koji nisu dokazani niti postoji biološka osnova koja ih povezuje sa vakcinom“, kaže dr Anita Miličić, rukovodilac Laboratorije za formulaciju vakcina instituta Džener na Univerzitetu u Oksfordu.
Dr Miličić ističe da je kompanija AstraZeneka potvrdila da su na raspodeljenim kontingentima vakcina sprovedene sve kontrolne mere.
Kako kaže, do sada je dato više od 17 miliona doza vakcine AstraZeneka širom sveta, bez učestalosti tromboembolijskih pojava iznad brojeva koji se inače registruju u opštoj populaciji.
Vakcina britansko-švedske kompanije AstraZeneka dospela je pre nekoliko dana u fokus javnosti nakon što je više evropskih zemalja suspendovalo korišćenje te vakcine zbog navodnog stvaranja opasnih krvnih ugrušaka kod nekih osoba koje su primile vakcinu tog proizvođača.
“Svakako da treba ispitati i objasniti zabrinjavajuće pojave i očekuje se da će EMA objaviti da ne postoji uzročno-posledična veza sa vakcinom. U momentu kada je sve više novih infekcija širom Evrope, zaustavljanje vakcinacije je nesrazmeran potez i pospešuje nepoverenje građana u vakcinu AstraZeneka koja je bezbedna i efikasna, i spasava ljudske živote“, konstatuje dr Miličić, a prenosi N1.
Govoreći o nuspojavama koje se javljaju kod jednog broja vakcinisanih, dr Miličić napominje da one ne traju duže od tri dana, najčesće 24 do 48 sati, naglašavajući da su svi ti efekti “daleko blaži i kratkotrajniji od zaraze virusom i posledica infekcije kovid-19“.
„Nuspojave pokazuju da vakcina deluje“
“Kao prvo, treba naglasiti da nuspojave pokazuju da vakcina deluje i da izaziva imunski odgovor, kao i da su sve nuspojave prolazne. Dejstvo vakcine započinje aktivacijom našeg urođenog imunskog sistema. Taj sistem reaguje u toku prvih 24 do 48 časova od vakcinacije ili infekcije i preduslov je za aktivaciju dugotrajnog imuniteta, koji se bazira na formiranju antitela i odbrambenih ćelija (limfocita)”, ističe dr Miličić.
Kako objašnjava, nuspojave su zapravo simptomi aktivacije urođenog imunog sistema, iako nisu uvek prisutne i manifestuju se različito od osobe do osobe.
“Konkretno za vakcinu AstraZeneka, dosadašnja primena pokazuje da je između 30 i 40 odsto osoba osetilo jedan ili više od sledećih simptoma: bol na mestu uboda, umor, glavobolju, bol u misićima ili zglobovima, groznicu, mučninu. Nesto ređi simptomi su otok ili crvenilo na mestu uboda, povišena temperatura, povraćanje ili dijareja, koji se javljaju kod približno deset odsto vakcinisanih. Retki efekti kod oko jedan odsto osoba uključuju vrtoglavicu, smanjen apetit, bolove u stomaku i promene na koži”, navodi dr Miličić.
Ukazuje da su detaljne kliničke studije, koje su rađene u Velikoj Britaniji, Brazilu i Južnoj Africi na ukupno nekoliko desetina hiljada učesnika, pokazale dobar imunski odgovor koji obuhvata i antitela i limfocite u svim starosnim grupama.
“Kad je reč o smanjenju rizika od bolesti, posle prve doze procena je da vakcina AstraZeneka ima efikasnost oko 60 odsto, a posle dve doze, date u razmaku od 12 nedelja, efikasnost je nesto iznad 80 odsto. Ono što je najbitnije je da li vakcine deluju u široj populaciji. Dosad je AZ vakcinu primilo više od 17 miliona ljudi, potvrđujući bezbednost vakcine na nivou stanovništva. Međutim, procena epidemiološke efikasnosti je moguća samo u sredinama sa visokim procentom vakcinisanih osoba. Dosadašnji rezultati iz Škotske, kao i šire iz Britanije, ukazuju na dobru efikasnost, vrlo sličnu rezultatima kliničkih studija, i to među osobama starijim od 65 godina“, ocenjuje dr Miličić.
Ona naglašava da vakcine deluju na kolektivnom nivou, dodajući da je “svako od nas zaštićen u određenom stepenu“, zavisno od individualnog imunog sistema, starosnog doba, zdravstvenog stanja.
“Ono što nas pouzdanije štiti jeste kolektivni imunitet. Ako je većina populacije vakcinisana, onda smo i ponaosob bolje zaštićeni. Nijedna vakcina nema 100 odsto efikasnost, ali ako se sprovede masovna vakcinacija gde 90 odsto ili više stanovništva primi vakcinu, onda je vrlo verovatno da će se virus potpuno suzbiti i prestati da cirkuliše kroz populaciju”, ističe dr Miličić.
Odgovarajući na pitanje zbog čega se revakcinacija AstraZenekom obavlja tek nakon dvanaest nedelja, što je, inače, znatno duži period nego što je to slučaj sa ostalim vakcinama, dr Miličić objašnjava da se interval između dve vakcine određuje empirijski.
“Testira se više intervala i traži onaj koji daje najbolju efikasnost, odnosno zaštitu od bolesti. Dužina intervala u najvećoj meri zavisi od tipa vakcine, a druga doza se obično daje kada efekat prve doze počne da jenjava. Virusni vektori imaju dugotrajno dejstvo na imuni sistem – za adenovirus se zna da imunski odgovor na prvu dozu može da traje nekoliko meseci i ako se druga doza da prerano moguće je da neće imati dodatni efekat. U kliničkim studijama prošle godine testirano je nekoliko intervala, od četiri do 12 nedelja. Najduži interval pokazao se i najefikasnijim u zaštiti od kovida-19“, napominje dr Milačić.
Na pitanje postoje li starosna ograničenja za vakcinisanje AstraZenekom, dr Milačić ističe da je vakcina odobrena i bezbedna za sve starosne grupe iznad 18 godina, dodajući da su trenutno u Velikoj Britaniji u toku studije koje obuhvataju ispitanike starosti od šest do 16 godina.
“Raspoloživi podaci iz Britanije, gde je više od 85 odsto svih osoba starijih od 65 godina primilo bar jednu dozu Fajzer ili AstraZeneka vakcine, pokazuju da je hospitalizacija u toj starosnoj grupi opala za više od 90 odsto u poslednja dva meseca. Britanija je pod oštrim restrikcijama od početka januara, pa nije jednostavno razdvojiti uticaj restrikcija i vakcinacije, ali tako dramatičan pad nije primećen do sada, što ukazuje na dobro zaštitno dejstvo vakcine. Najskorije informacije britanske zdravstvene organizacije pokazuju da kod osoba starijih od 70 godina i Fajzer i AstraZeneka vakcina umanjuju simptomatsku infekciju za oko 60 odsto posle prve doze“, naglašava dr Miličić.
Dr Miličić navodi da je vakcina potpuno bezbedna za dojilje i dodaje da za žene koje planiraju trudnoću u bliskoj budućnosti vakcina takođe nije kontraindikovana.
“Za trudnice je preporuka da se napravi individualna analiza i ustanovi da li postoji visok rizik od zaraze koronavirusom, na primer rad u medicinskoj struci. Trenutni savet trudnicama je da prime vakcinu ukoliko su izložene virusu, jer su posledice zaraze znatno opasnije od potencijalnih posledica vakcinacije, koje su zasad samo teoretske. Jasno je da je to veoma važno pitanje i klinička testiranja vakcina Fajzer i AstraZeneka na trudnicama su u toku. Takođe, postoje slučajevi gde su učesnice kliničkih studija izvedenih prosle godine zatrudnele tokom studije, pa se i one prate da bi se ustanovilo da li je vakcina potpuno bezbedna u trudnoći”, podvlači dr Miličić.
Komentarišući efikasnost vakcina protiv novih sojeva koronavirusa, dr Miličić kaže da je još nema dovoljno pouzdanih podataka o tome.
“Međutim, s obzirom na to da u Velikoj Britaniji sada skoro u potpunosti cirkuliše B.1.1.7 – takozvani britanski soj, a efikasnost primenjenih vakcina održava se na oko 80 odsto, zaključuje se da postojeće vakcine bazirane na prvobitnoj sekvenci S-proteina deluju i protiv B.1.1.7 soja. Manje je izvesno da li će vakcine koje imamo štititi protiv južnoafričkog ili brazilskog, ili protiv nekih budućih sojeva“, oprezna je dr Miličić.
Objašnjava da novi sojevi nastaju kad virus ima slobodu širenja kroz populaciju.
„Time se virus razmnožava i tada nastaju mutacije. Ako se stvore mutacije koje virusu daju prednost u smislu razmnožavanja ili infektivnosti, one se genetički fiksiraju i tako nastaje novi soj“, kaže dr Milačić.
“U narednim mesecima je od velike važnosti da se putem vakcinacije, restriktivnih mera i distanciranja maksimalno spreči širenje virusa kroz stanovništvo. Time se smanjuje verovatnoća stvaranja novih mutacija, a posledično i nastanak novih sojeva. U protivnom, borba između novih sojeva i ‘starih’ vakcina može potrajati veoma dugo”, dodaje ona.
Ističe da se virusi koji cirkulišu u raznim populacijama genetički analiziraju i tako se saznaje da li u nekom regionu počinju da dominiraju novi sojevi. Dodaje i da se uporedo epidemiološki ispituje ponašanje tih novih sojeva, njihova infektivnost i patogena svojstva.
„U toku su studije kombinovanja različitih vakcina“
“Ukoliko se ustanovi da određeni soj počinje da dominira i da postojeće vakcine nemaju dejstvo, nove vakcine će sadržavati genetičku sekvencu novog soja. Prednost vakcina koje se baziraju na iRNK ili virusnim vektorima jeste u tome što se sekvenca u vakcini može brzo zameniti i prilagoditi novim sojevima, a proizvodnja se može započeti u roku od svega nekoliko nedelja. Međutim, taj pristup neminovno znači da virus ima prednost, jer vakcinolozi mogu samo da prate promene i reaguju nakon što se virus ustali. Zato se između ostalog radi i na drugim tehnologijama, kao što je na primer upotreba ađuvanasa – dodatnih supstanci koje imaju potencijal da prošire imunski odgovor i eventualno zastite od više različitih sojeva“, napominje dr Miličić.
Prema njenim rečima, u toku su i studije kombinovanja vakcina, konkretno Fajzer i AstraZeneka, gde se daje različita vakcina pri prvoj i drugoj dozi. Primena ovog pristupa, kako kaže, omogućila bi veću fleksibilnost u iskorišćavanju dostupnih kapaciteta doza, a potencijalno ima i “imunološku prednost proširivanja i poboljšavanja imunskog odgovora“.
Ocenjuje da je rezultat širokog obuhvata vakcinacije u Velikoj Britaniji, uporedo sa striktnim nacionalnim zatvaranjem, dramatičan pad u broju hospitalizovanih osoba i novih infekcija, kao i niža stopa smrtnosti u periodu od dva meseca.
“Početkom januara, usled širenja novog B.1.1.7 soja, koji je za 70 odsto infektivniji i znatno smrtonosniji od prvobitnog virusa, zdravstveni sistem u Britaniji je bio pred kolapsom, registrujući skoro 60.000 novih slučajeva dnevno. Danas je taj broj višestruko niži – oko četiri do pet hiljada novih infekcija dnevno. To je i dalje nezanemarljiv broj, ali postoji nada da će nastavak masovne vakcinacije, uz sporo i postepeno ukidanje restriktivnih mera, omogućitii da se odrzi kontrola nad širenjem infekcije“, zaključuje dr Anita Miličić, imunolog i vakcinolog sa Univerziteta u Oksfordu.
Tagovi
