Strujosek je urnebesna crna komedija satiričnog tipa, u duhu i senzibilitetu bliskom Kventinu Tarantinu, moderni kamerni vestern sa mestimičnim snažnim uplivima montipajtonovske estetike. To je priča o specijalnom terenskom radniku elektrodistribucije, čoveku koji stupa u akciju kada treba fizički iseći struju posebno ležernim neplatišama i potencijalno kriminogenim grupama građana za koje postoji osnovana sumnja da “kradu” električnu energiju, priključivši se na tuđu stanicu.
Strujosek je izvršilac dužnosti elektrodistribucije koja kad ne može da utera neplatiše i naplati dugove regularnim putem zove njega da uradi posao. Živeći u mraku u svojoj garsonjeri, pošto je i sam sebi morao da isključi struju, ovaj dželat struje i proleterski vinovnik mraka dobija zadatak da je iseče elitnim neplatišama koji ne plaćaju isključivo iz bezobrazluka, bahatosti i pohlepe, kao i zahvaljujući dobrim vezama sa korumpiranim instancama tog društva. Poslušno prihvata taj posao kao i svaki drugi. Otuđen od emotivnosti i izgubljen u sopstvenom imaginarnom svetu večite borbe svetlosti i mraka, Strujosek nepravdi u kojoj živi i za koju izvršava dužnost mora da stane na kraj.
Strujosek je moderna bajka koja metaforički kritikuje svet tehnologije. Mrak simbolizuje izmišljen svet koji se utopio u tehnologiji, svet gde nestaje ljudsko, a sve je više električnog. Svet ljudi ovisnih od tehnologije koji i sami postaju mašine, kapitalistički automatoni. Satirična bajka u kojoj ljudi gube ljudsko i nesvesni bivaju pobeđeni od struje. Strujosek u struji i “lažnom” svetlu vidi neprijatelja koji je obmanuo ljude i učinio ih slepim za “pravu“ svetlost koja mora pobediti. Prava svetlost, po Strujoseku, obitava u pravom, analognom, kvalitetnom mraku koji on želi da donese kako bi ljudi u toj iskonskoj tmini ponovo pronašli sebe.
Prvi korak ka pobedi mraka naše digitalizovane stvarnosti jeste shvatanje i prihvatanje istog. Lišeni izvora struje i pomagala koje s njom dobijamo, postajemo sve nesposobniji, hendikepirani i u moralnom i u duhovnom smislu. Koliko nam je struja dobrog donela, a koliko oduzela? Koliko nas je jedan od najvećih izuma čovečanstva i primera vremenskog napretka, zapravo ugasio i zastranio? Strujosek je bajkovita kritika moderne civilizacije razmažene i izgubljene u vremenu kojem se sve dobija pritiskom na taster. Čak i ljudski odnosi i intima polako se predaju lažnim slikama kompjutera i tehnologije.
Autor: Aleksandar Radivojević
Reditelj je Aleksandar Švabić, igraju: Ivan Jevtović, Branislav Trifunović, Marko Gvero, Miodrag Krstović, Ana Vučić.
Premijera je bila 15. marta 2015.
Tagovi
