„Glasovi kritike se zanemaruju: 38.000 građana potpisalo je građansku inicijativu da bi se sprečila eksploatacija litijuma u Srbiji. Oni se boje da bi rudnik mogao da zagadi tlo i vodu oko njega. Ali, parlament Srbije ignorisao je tu građansku inicijativu, mada je bio obavezan da makar diskutuje o njoj. To pokazuje stanje parlamentarizma u Srbiji, ali očito je i pravosuđe potkopano u hibridnom režimu.“
Ovako novinarka austrijskog lista Standard Adelhaid Velfl uvodi čitaoce u problem s litijumom u Srbiji. Potom navodi poznate činjenice: Ustavni sud je oborio odluku Vlade da se Rio Tintu oduzme licenca. Tekst podseća i da je projekat zaustavljen iz straha od masovnih protesta, te da je Ustavni sud po želji vlade ukinuo odluku iz 2022. „Tako to ide u autokratskoj Srbiji“, konstatuje austrijska novinarka.
„Dvostruki moral“
U tekstu se navodi i da kritičari projekta u zemlji nisu razočarani samo zbog nedostatka minimalnih standarda pravne države i demokratskog odlučivanja, zbog pretećeg zagađenja okoline, već i zbog toga što u svemu tome vide projekat koji „pre svega služi ekonomskim interesima nemačke automobilske industrije i Evropske unije, koja u okviru ’Zelenog dogovora’ (Green Deal) forsira prelazak na električne automobile, za čije baterije je potreban litijum“. Autorka piše i da „aktivisti koji se zalažu za zaštitu životne sredine i za demokratiju, spočitavaju Zapadu dvostruki moral“.
U tekstu se podseća da je nemačko Ministarstvo privrede s Vučićem sklopilo „institucionalno partnerstvo“, koje podrazumeva industrijsko-politički razvoj Srbije u skladu sa „Zelenim dogovorom“, kao i jačanje lanaca snabdevanja.
„Iako Zeleni sede u nemačkoj Vladi i znaju za ugrožavanje životne sredine i deficite u demokratičnosti Srbije, u Berlinu forsiraju projekat, jer bi rudnik u Srbiji mogao da pokrije najveći deo nemačkih potreba“, konstatuje se u članku bečkog lista.
Autorka potom navodi da Vučić smatra da su Rio Tinto i Evropska unija uklonili sve sumnje u ekološku bezbednost projekta, te da bi vodeći ljudi ekonomije i politike već u julu mogli da dođu u Beograd da bi zvanično najavili projekat.
„Kancelarija nemačkog kancelara do sada nije odgovorila na pitanje Standarda, da li će nemački kancelar Olaf Šolc doputovati u Srbiju. Šolc je u januaru posetio Čile zbog nemačkih potreba da obezbedi litijum“, navodi se u tekstu.
Beogradski mediji prenose u međuvremenu da bi nemački kancelar Šolc sa potpredsednikom Evropske komisije za energetiku Marošem Šefčovičem trebalo već u petak 19. jula da bude u Beogradu.
Vučićevo ponašanje „i opasno i nedemokratsko”
U tekstu bečkog Standarda navode se još i stavovi Jovana Rajića, osnivača i šefa pravnog tima Regionalnog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI). On smatra da je Vučić izvor problema pošto „dehumanizuje protivnike projekta“ nazivajući ih izdajnicima.
„To bi trebalo da uznemiri i one koji podržavaju projekat, pošto je takvo ponašanje i opasno i nedemokratsko“, navodi autorka teksta Rajićeve reči. Potom se stručnjaci RERI pitaju zbog čega se EU zalaže za realizaciju projekata bez „minimalnih standarda za demokratiju, ljudska prava i zaštitu okoline“, kao i u situaciji kada „srpske institucije naprosto nisu u stanju da nametnu minimalne standarde“. Kao primer navode evropske smernice koje je Srbija kao član energetske zajednice bila dužna da sprovede – a nije.
U tekstu se navode eksplicitno zalaganje Aleksandra Vučića i premijera Miloša Vučevića za projekat, kao i tvrdnja premijera da protivnici projekta „nemaju dobre namere“. Opisuje se i hapšenje i kažnjavanje aktivista koji su se blokadom saobraćaja usprotivili projektu.
U tekstu stručnjaci za ekologiju poput Rajića kritikuju nacrt Studije o proceni uticaja na životnu sredinu, koji je Rio Tinto objavio, a navode se i sledeće Rajićeve reči: „’Studija’ sadrži isključivanje jemstva, prema kome se praktično kaže da podaci iz nje ne mogu da se posmatraju kao obavezujući i pouzdani“.
Austrijska novinarka navodi da je Rajić ukazao na to da tehnički još uvek nije moguća eksploatacija litijuma bez ozbiljne štete za životnu sredinu. Ona dodaje da je EU u pogledu električnog pogona automobila još uvek zavisna od Kine, a da Srbija koja ima dobre odnose sa Pekingom to vešto koristi. „Srbija je prošlog septembra potpisala sa Evropskom komisijom izjavu o namerama o strateškom partnerstvu u oblasti baterija i kritičnih sirovina, među kojima je litijum.“
Slovačka veza
Novinarka Velfl u bečkom „Standardu“ dalje piše: „Interesantan detalj: za EU je potpisao zamenik predsednika Evropske komisije zadužen za ’Zeleni dogovor’, Slovak Maroš Šefčovič. U istom trenutku je srpska Vlada dogovorila investiciju sa slovačkom firmom Inobat, koja je partner sa Rio Tintom. Radi se o fabrici akumulatora u Srbiji. Za Šefčoviča i Vučića dil se očigledno već isplatio.“
U članku bečkog lista na kraju se zaključuje: „Berlin čak prelazi preko toga da srpska Vlada godinama vodi antinemačku kampanju. Kritika autoritarnog beogradskog režima jedva da se čuje, a nedavno je Nemačka, baš po želji srpske vlasti, čak i sa drugim državama Evropske unije sprečila članstvo Kosova u Savetu Evrope“.