Bili ste aktivni na nedavno završenom sajmu automobila u Frankfurtu. Opel je imao nekoliko premijera, međutim, sajam je dobio nešto niže ocene, zbog nepotpunog odziva velikih kompanija. Sa vašim desetogodišnjim iskustvom u automobilskoj industriji i brojnim putovanjima na kojima ste radili na promociji Opela, smatrate li da sajmovi automobila više nisu „u trendu“ i zbog čega?
Ovogodišnji sajam automobila u Frankfurtu bio je izuzetno važan za Opel jer je na njemu bila svetska premijera nove Corse, kao i njene električne verzije. S obzirom na to da je Corsa najprodavaniji Opelov automobil sa preko 12 miliona prodatih primeraka, ovim je kompanija napravila prvi istorijski korak u elektromobilnost i nije slučajno baš Frankfurt izabran za to. Sve kompanije koje su imale nove modele pokazale su ih na ovom sajmu, koji je pored Ženeve najvažniji na evropskoj mapi. Tačno je da je ove godine bilo manje izlagača. Izložbeni prostor je skup, a čini mi se da društvene mreže i ovde uzimaju svoj danak. Proizvođači danas jeftinije i efikasnije mogu da dopru do svoje ciljne grupe koristeći društvene mreže kroz koje mogu da targetiraju potencijalne kupce. Ali, sa druge strane, sajmovi nisu još uvek ozbiljno ugroženi, kao što ni online izdanja novina nisu uspela u potpunosti da istisnu print jer i dalje postoje ljudi koji vole da listaju novine. Tako je i sa onima koji vole da osete sajamsku atmosferu.
Koji vid promocije trenutno smatrate najvažnijim i na koji način vršite diferencijaciju potrošača s obzirom na kanale promocije kojima raspolažete?
Privlačenje kupaca u auto-industriji je teži i složeniji posao od bilo koje druge industrije. Potencijalni kupac koristi mnogo izvora informacija pre nego što dođe u fazu da se odluči za brend. Zapravo što je proizvod skuplji, utoliko čovek koristi više izvora kako bi doneo konačnu odluku, a to je upravo slučaj sa auto-industrijom. Morate da percipirate sve kanale komunikacije i da budete prisutni na njima, i to u pravo vreme jer se odluka o četvorotočkaškom ljubimcu donosi i po nekoliko meseci. Na prvi pogled deluje da društvene mreže rešavaju sve probleme i da su sasvim dovoljne, ali to je daleko od istine. Broj lajkova i klikova na lepo dizajniranom vizualu ne znači baš mnogo sam po sebi. Ako na sve to uzmete u obzir i ogromnu konkurenciju u ovoj industriji, kao i ekonomsku situaciju, onda vam je jasno koliko umeće zahteva marketing.
Pre automobilske, radili ste u industriji piva – žena u muškom svetu. Kako gledate na ulogu žena u svetu automobila i koji kriterijum pri kupovini se kod pripadnica lepšeg pola ističe u prvi plan?
Istina je da automobile i dalje više kupuju muškarci, ali žene veoma dobro znaju šta žele kada dođu u prodajni salon. Statistički podaci pokazuju da se dame odlučuju za kupovinu određenog automobila na osnovu njegove pouzdanosti, sigurnosti, potrošnje i zapremine gepeka. Zato i ne iznenađuje podatak da će dame pre odabrati SUV model od limuzine jer su u njemu upravo objedinjeni atraktivan izgled i praktičnost. Rekla bih da već neko vreme „ne pije vodu“ mišljenje da žene biraju automobile isključivo po boji.
Vaš početak u svetu automobilizma došao je u vreme početaka svetske ekonomske krize. Koliko je bilo teško prilagoditi se novim uslovima na tržištu i možete li povući paralele sa današnjim stanjem tržišta?
Celu deceniju sam u automobilskoj industriji i svedok sam velikih transformacija koje se dešavaju. Auto-industrija se razvija ogromnom brzinom i definitivno se okreće električnoj revoluciji, o čemu svedoči i ovogodišnji sajam u Frankfurtu. Takođe proizvođači automobila jako vode računa o unapređivanju zaštite životne sredine, kao i očuvanju prirodnih resursa i upravo u tom smeru ide transformacija ka eko-automobilu. Živimo u vremenu u kojem se promene dešavaju neverovatnom brzinom i sve industrije moraju da im se prilagođavaju. Kada govorimo o ekonomskom aspektu, podaci govore da u Srbiji i dalje dominira tržište polovnih automobila, ali se ipak svake godine registruje i napredak u prodaji novih putničkih vozila. Važno je da je Opel za sve ovo vreme u samom vrhu prodaje putničkih i lakih komercijalnih vozila.
Bobby
Аутомобилска индустрија се окреће електричној енергији, али ту ничега револуционарног још увек нема. Више од 80% електричне енергије којима се пуне та возила, се производи у условима далеко од еколошких. Уместо оловних батерија, сада су ту литијум-јон, које су по капацитету ефикасније, али по природу још погубније. Има само притиска политичара да се нешто уради, има одговора аутомобилске индустрије, као некаквог предлога, и тешког малтретирања купаца са таквим возилима, који су сигурно у заблуди да возе нешто еколошки прихватљиво.