Budućnost e-mobilnosti je sigurna za razvoj Srbije i za gradove, što će smanjiti stepen zagađenja. Elektrobusi su jedno od rešenja koje omogućava da se smanje gužve u gradovima, kao i zagađenje životne sredine. Vozila mađarske kompanije Ikarus već se voze ulicama evropskih gradova i imaju autonomiju od 250 do 300 kilometara, rečeno je na Forumu ELEKTROBUS na Mašinskom fakutletu, na promociji električnog autobusa ove kompanije u Beogradu.
Elektrobusi su jedno od rešenja koje omogućava da se smanje gužve u gradovima, kao i zagađenje životne sredine. Vozila mađarske kompanije Ikarus već se voze ulicama evropskih gradova i imaju autonomiju od 250 do 300 kilometara, rečeno je na Forumu ELEKTROBUS na Mašinskom fakutletu.
Budućnost u ovom delu Evrope je naša zajednička i to mora da nas vodi jednom razmišljanju – sanjamo o boljim tehničkim i ekonomskim uslovima, o dužem životu građana a za to je potreban razum koji je razvija među ovim zidovima rekao je Magyar Jozsef, ambasador Mađarske u Srbiji na skupu koji su organizovali koji su organizuju dr Stanislav Glumac i Energija Balkana u saradnji sa Mašinskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, Privrednom komorom Srbije i mađarskom kompanijom IKARUS.
„Odnosi između Srbije i Mađarske nikada nisu bili tako dobri, otvoreni i puni razumevanja, ekonomska saradnja je na visokom nivou. Ja bih mogao reći da još ima slobodnog prolaza, a ova slobodna mesta koja želimo zajedno da popunimo, želim da danas pokrenemo na ovom skupu. Želimo da nas posetite u Mađarskoj, na fakultetima, na radnim mestima, laboratorijama i da preko tih prvih poseta stignete i do mađarskih proizvodnih mesta. Ponosan sam što je u ovom delu proizvodnje automobila i autobusa i na području izgradnje baterije Mađarska puno postigla i želimo da i vi upoznate ovu današnjicu“, rekao je Jozsef.
Ambasador je dodao da štampa u Srbiji pozitivno izveštava o kompaniji Ikarus, koja radi više od 120 godine. Ocenjujući da je renesansa tu rekao je: „Što se tiče eklektrobusa, mađarska tehnika zna da to sprovede, a prvi takvi autobusi već se voze ulicama Evrope. S obzirom da smo najbliži susedi, nadam se da će ova vrednost biti prepoznata i u Beogradu i u Srbiji“.
Prvi model električnog automobila napravio mađarski pronalazač
Organizator ove konferencije, dr Stanislav Glumac istakao je da greše oni koji misle da su električni automobili nova tema.
„Grešite. Njihova istorija počinje u 19. veku. Prvi model je napravljen 1928. godine. A prvi model električnog automobila napravio je mađarski pronalazač Anios iItvan Jedlik. Prvo vozilo koje je dostilno brzinu od 100 km na čas je bilo električno. Pre 134 godine, u Americi je 38 odsto aumobila vozilo na električnu a 90 odsto taksija u Njujorku je bila električno”, istakao je Glumac.
Vladimir Popović, dekan Mašinskog fakulteta, rekao je da ovakvi skupovi dodaju vrednost Mašinskom fakultetu, jer se govori o sredstvu budućnosti, kao što je elektrobus.
„Mašinski fakutlet je okrenut budućnosti i verujem da je ovo početak saradnje. Sarađujemo sa mađarskim kompanijama, univerzitetom, institutima po mnogo osnova, dobro je što otvaramo jedna nova vrata“, rekao je Popović.
Budućnost enegetike i saobraćaja je e-mobilnosti
Dejan Popović, predsednik Saveta Agencije za energetiku Srbije ukazao je da smo „svedoci da je u toku velika ekspanzija elektromobilnosti i da Srbija pokušava da održi korak u tom pravcu“.
„Najbolji primer je Gradsko saobraćajno preduzeće Beorgad, koje ima 15 autobusa na elektropogon. To je dobro, najbitnija je elektromobilnost u velikim gradovima. Jačanje gradskog prevoza preduslov je da bi se ljudi što manje vozili automobilima. Svedoci smo da je u Beogradu za relaciju za koju smo se ranije vozili 15 minuta, sada zbog gužvi potrebno da vozimo sat vremena. Motori sa untrašnjim sagorevanjem su sve savremeniji, imaju manje emisije, ali zagađenje je i dalje veliko. U svetu u velikim gradovima ne može da se uđe u gradsko jezgro sa vozilima na unutrašnje sagorevanje. Srbiji predstoji bitan razvoj infrastrukture. Po pitanju razvoja punjača za električne automobile Srbija želi da održi korak. Juče smo imali javnu raspravu o izmenama i dopunama Zakona o energetici, u kojoj je obrađeno pitanje e mobilnosti, odnosno pitanja priključenja i izgradnja koridora za punjenje električnih vozila“, rekao je Popović.
Predsednik Saveta AERS-a je naglasio da je u ovom domenu, koji je delom energetika delom saobraćaj, započeta odlična saradnja sa Mađarskom. A i dve nacionalne regulatorne agencije imaju intenzivnu saradnju.
„Voleo bih da ovaj Ikarusov autobus u GSP-u bude prvi korak u saradnji. Budućnost e-mobilnosti je sigurna za razvoj Srbije i za gradove, što će smanjiti stepen zagađenja. Voleo bih da dostignemo 70 odsto e-mobilnosti. Država koja u Evropi ima najveću proizvodnju nafte, Norveška, blizu je procentru od 70 odsto automobila na električni pogon i izbacuje vozila sa unutrašnjim saogrevanjem. Mislim da je to budućnost“, naveo je Popović.
Ikarusovi autobusi na struju na ulicama Brisela
Roland Feher, generalni direktor kompanije Ikarus, rekao je da fabrika Ikarus ima veliku prošlost i da je ona 70-ih i 80-ih godina prošlog veka bila najveći proizvođač autobusa na svetu.
„Vlasnik fabrike je pre pet – šest godina započeo obnovu fabričke proizvodnje, dodat je ogroman kapacitet za proizvodnju i u rekordnom roku su proizvedeni električni autobusi. Uspeli smo da testiramo ove autobuse u razvijenim zemljama, sa opremom koju smo dobili iz tih zemalja, kao što su Nemačka, Poljska i Rumunija“, rekao je Feher.
Generalni direktor kompanije Ikarus je istakao da je sprovedena aneketa u Mađarskoj, koja je pokazala, prema mišljenju kupaca, da su njihovi autobusi kvalitetniji i bolji od autobusa svetskih marki, A najvažnija stavka u ovom poređenju bila je potrošnja, gde je proizvod Ikarusa bio prvi.
„Za ovo možemo da zahvalimo našem tehnološkom timu. Videli smo da napredak kineske tehnologije ne može da prati ni Volvo, ni Skania, ni drugi proizvođači. Pošto nemamo 7.0000 ili 8.000 inženejra kao što ima Skania, udružiili smo se sa jakim partnerom i naš prvi prototip je već na ulicama Brisela – od oktobra 2023. godine kada je predstavljen. Naišao je na takav odziv što nas je ohrabrilo i započeli smo proizvodnju elektrobusa dužine 12 metara. Možemo da ponudimo elektrobuse dužine 12 i osam metara”, rekao je Feher.
Izgradnja infrastrukture možda i važnija od autobusa
Dodao je da smatra da je izgradnja infrastrukture možda i važnija od autobusa i da kompanija može da podeli iskustva o tome kako se autobus ponaša u najtoplijim i najhladnijim vremenskim uslovima. On je najavio da kompanija razvija elektrobus dužine 18 metara i da učestvuje u evropskoj razvoju ovog vozila. Najveće mađarsko preduzeće će testirani ovaj autobus.
Profesor Mašinskog fakulteta, dr Ivan Blagojević, moderator diskusije, postavio je pitanje predstavnicima kompanije zašto su se odlučili za baterijsko skladište energije. Podsetio je da Kina poseduje 99 odsto svih elektroautobusa u svetu i da preovlađuju tri tipa skaldištenja energije: baterije, superkondenzaotri i vodonik.
Somorai Krisztian, tehnički direktor Ikarusa, objasnio da su korisnici izabrali da koriste ona vozila koja se pune najređe, a to je najviše jednom dnevno. On je objasnio da njihovi kupci nemaju infrastrukturu za punjenje i da im je najekonomičnije da pribave vozila sa baterijom.
Igor Kronja iz Privredne komore Srbije rekao je da zagađenje jeste problem, posebno u gusto naseljenim sredinama. Naglasio je da je potrebno izgraditi infrastrukturu i postepeno uvoditi elektrobuse.
Slobodan Mišanović, iz GSP Beograd, pitao je da su dovoljna 34 elektrobusa koje ima Srbija. Popović je odgovorio da nije dovoljno i da bi trebalo da ih bude puno više.
Na pitanje koliki je garantni period za kineske baterije koje koristi Ikarus, tehnički direktor je rekao da je garancija osam godina ili 3.000 potpunih ciklusa punjenja. U prakis, reč je o periodu od 10 do 12 godina.
Kada je reč o autonomiji ovih vozila, Feher je rekao da vozilo može da pređe 250 kilometara kada radi klima, a više od 300 kilometara bez klime.
Autobus za vodonik kada to bude zahtevalo tržište
Iz publike, u kojoj su bili i predstavnici autobuskih prevoznika Srbije čulo se i pitanje da li Ikarus razmišlaju o autobusu na vodonik, koji se pune za veoma kratko vreme.
Tehnički direktor Ikarusa je rekao da jesu razmišljali, ali da razvoj ovog ili sličnog goriva mora da bude zahtev tržišta. U Mađarskoj i okolnim zemljama minimalno je izgrađena infrastruktura za vodonik.
Po završetku foruma bila je organizovana demo vožnja midi busa na električni pogon po Beogradu.
