Posle 19 meseci u čekanja u ruskom zatvoru na suđenje za “ekstremizam”, Denis O. Kristensen, Jehovin svedok iz Danske koji se u pritvoru našao zbog svojih verskih uverenja, krajem godine primio je neočekivani poklon od predsednika Vladimira Putina.
Predsednik je saopštio da je progon ljudi zbog njihovih verskih uverenja “potpuni nonsens” i da to mora prestati. Ali umesto da se zaustavi kampanja koja se u čitavoj Rusiji vodila protiv Jehovinih svedoka, predsednikova izjava dovela je do još hapšenja; Kristensen je osuđen na šest godina zatvora, a u novim izveštajima navodi se da se grupa vernika nalazi u Sibiru gde su podvrgnuti mučenju.
Raskorak između onoga što Putin govori i onoga što se zaista događa u Rusiji otvara fundamentalno pitanje o prirodi njegove vladavine nakon više od 18 godina: da li je on, zaista, svemoćni lider? Ili se nalazi na vrhu države koja se survava u propast, sistema koji se više zasniva na hirovitim i često podmitljivim kalkulacijama birokratija i interesnih grupa nego na diktatu Kremlja?
Jekaterina Šulman, politikološkinja iz Moskve i članica Putinovog Saveta za građansko društvo i ljudska prava, kaže da se njegov uticaj preuveličava.
“Ova zemlja nije njegovo lično carstvo, već ogromna birokratska mašina kojom je teško upravljati, sa sopstvenim unutrašnjim zakonima i principima”, kaže Šulmanova. “Često se dešava da predsednik nešto kaže, a da se zatim dogodi suprotna stvar, ili se ne dogodi ništa.”
Birokratske i političke sile podupiru, ali i sabotiraju, njegovu moć: tajne službe, Ruska pravoslavna crkva, oligarsi, lokalni zvaničnici i drugi.
“Sistem je disfunkcionalan”, kaže Endru Vud, bivši britanski ambasador u Moskvi. “Nemoguće je da jedan čovek kontroliše sve.”
Zapadnjacima naviklim na to da vide Putina pred kamerom kako iz njega isijava naredbodavnost ovakve izjave mogu zvučati neverovatno.
Brojni projekti koje je ruski predsednik podržao, poput izgradnje mosta koji bi povezivao Rusiju i Kinu, ali i auto-puta između Moskve i Sankt Peterburga, nisu završeni. Izgradnja centra za lansiranje raketa na istoku Rusije, koji je Putin predstavio kao “jedan od najvećih i najambicioznijih projekata moderne Rusije”, traje daleko duže nego što je to bilo predviđeno, usled korupcije i štrajkova neisplaćenih radnika.
Iz kabineta državnog tužioca saopšteno je da je tokom realizacije projekta ukradeno više od 150 miliona dolara, pošto je više od hiljadu ljudi napravilo više od 17.000 pravnih prekršaja.
Nepodudarnost Putinovih reči sa onim što se stvarno odvija u sistemu ponovo je dospela u centar pažnje nakon što je policija u Moskvi u februaru uhapsila Majkla Kelvija, američkog osnivača jednog od najstarijih i najvećih investicionih fondova fokusiranih na Rusiju, zbog optužbi za prevaru. Njegovo hapšenje nije bilo u skladu sa Putinovim izjavama da Rusija mora da privuče strane investitore i spreči policijske snage da se mešaju u poslovne sporove.
Car Nikolaj I znao je gde su granice njegove moći: “Ne vladam ja Rusijom”, žalio se. “Već 30.000 sveštenika.”
Razlika je u tome što sada, dodala je Jekaterina Šulman, ima više od milion i po “sveštenika”, odnosno birokrata.
“To je velika iluzija da je jedino što treba da se dokopate vođe, da ga naterate da sluša i sve će se promeniti”, istakla je ona. “Stvari ne funkcionišu tako.”
“Kult Putina na vrhu svemoćne ‘vertikale moći’ je mit. To ne postoji”, kaže Mark Galeoti, britansko-ruski ekspert.
Umesto toga, dodao je on, Putin je “obris koji nam omogućava da svi stvorimo svog Putina”, bilo svemoćnog, makijavelistu, ili kao onog koji se bori da održi uzdrmani sistem.
U svom govoru o stanju nacije u februaru, Putin je ponovo istakao potrebu da se poslovnim ljudima dopusti da slobodno rade. Iako je i u prethodnom obraćanju narodu zatražio istu stvar, kako je rekao, priznao je da “nažalost situacija nije mnogo bolja”.
“Propisno vođena diktatura izgleda mnogo drugačije”, zaključuje Galeoti.
© 2019 The New York Times
TEKST IZ NOVOG BROJA NJUJORK TAJMSA NA SRPSKOM JEZIKU, NA POKLON SVIM ČITAOCIMA UZ NOVI BROJ NEDELJNIKA KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA, 11. APRILA
Tagovi
