Ulazak u Šengen nije odmah doneo smanjenje gužvi kod hrvatskih granica. Duge kolone pred naplatnim kućicama na autouputevima i dalje su uobičajene. Jer, u Hrvatskoj i dalje manji broj ljudi koristi elektronsku naplatu (ENC), gde na rampi treba samo malo usporiti kako bi skener očitao maleni uređaj u automobilu i sa njega „skinuo“ vozaču cenu putarine.
Kad je ministar saobraćaja Oleg Butković prošlog meseca najavio ukidanje naplate iz kućica već 2024. godine, opet se otvorila stara debata. U zemlji čije putarine važe za paprene mnogi domaći vozači su se ponadali vinjetama – koja se danas može izdavati i elektronski, to jest ne mora se lepiti na šoferšajbnu.
Dok recimo godišnja vinjeta u Sloveniji, Mađarskoj i Austriji staje između 96 i 118 evra, jedan Zagrepčanin će već dati 96 evra ako se dvaput odveze do Splita i nazad, ili triput do Osijeka i nazad.
Ali, hrvatska Vlada ne planira vinjetu već masovnu upotrebu ENC. Iako detalji nisu poznati, pretpostavlja se određeni popust „na količinu“ – ko vozi više, plaća malo manje.
U javnosti svejedno struji briga da bi hrvatski vozači mogli biti zakinuti u poređenju sa susedima iz EU. Hrvatski model očito će biti sličniji onom u Italiji, gde takođe ne postoje vinjete.
Nadalje, sigurno će se voditi računa o većoj zaradi na putarini koju plaćaju turisti u letnjim mesecima. Oni bi pak mogli da se obraduju manjim gužvama na drumovima.
Uska grla na drumu
Željko Marušić sa Saobraćajnog fakulteta u Zagrebu kaže da sistem ENC i danas daje određeni popust redovnim vozačima. I ubuduće bi, dodaje on za DW, trebalo da važi da onaj ko uplati više kredita na uređaj, ima popust od barem dvadeset odsto u odnosu na ljude koji plaćaju pojedinačne vožnje.
„Kao u restoranu, svugde će vam odobriti popust ako stalno dolazite“, kaže Marušić.
„Veći je problem na autoputevima u Hrvatskoj to što nam gužve često nastaju zbog manjkave infrastrukture, a ne zbog naplate ili granica. Dosad su granice čak služile kao neka vrsta pretkomore u kojoj se deo vozila zadržavao, pa naplatne kućice nisu ni bile zagušene koliko su mogle biti“, priča on.
„Narednog leta će sav taj teret primati direktno naplatne kućice. Uvođenjem isključivo elektronske naplate rešićemo deo problema, ali tad će postati jasno da su neke deonice same po sebi usko grlo. To će se kompenzovati tek proširenjem deonice Zagreb-Bosiljevo“, drži ovaj zagrebački profesor.
Petnaest puta brža naplata
U zemlji koja u velikoj meri živi od turizma, oko 85 odsto turista ulazi kopnenim putem. Letnja navala za mnoge od njih znači i mnogo živaca izgubljenih u gužvama.
Goran Rihelj, urednik portala HrTurizam, podseća da čovek u naplatnoj kućici uspe da naplati i propusti oko dvesta vozila po satu, dok elektronskom naplatom rampu može proći i do tri hiljade vozila na sat.
„Time će se znatno povećati protočnost i smanjiti štetne emisije uzrokovane zastojima“, priča Rihelj za DW. Dodaje da je rešenje jednostavno i efikasno, ali da treba videti kolika je cena – jer do sada je vožnja hrvatskim autoputevima preskupa.
Tagovi
