Inženjerka vazdušnog saobraćaja dr Lidija Tomić proglašena je za „Inženjerku 2024. godine“ u okviru inicijative koju su pokrenuli istoimeno udruženje, Privredna komora Srbije i kompanija Siemens Srbija. Njihov cilj je da kroz lične primere žena u srpskom inženjerstvu inspirišu mlade, posebno učenice srednjih škola, za ovu široku i značajnu struku.
Lidija je početkom ove godine doktorirala sa prosečnom ocenom 10 na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, kao najmlađi doktorand pri Katedri za vazduhoplovna prevozna sredstva odbranivši prvi doktorat na temu dronova kao pretnje po bezbedno odvijanje civilnog vazdušnog saobraćaja. Danas je asistent na Visokoj školi strukovnih studija Vazduhoplovna akademija, a prethodno je radila na inženjerskim pozicijama kontrolora operacija i dispečera leta. O tome zašto su uzori važni u životu, o ljubavi prema avijaciji i šta nas sve očekuje u ovoj oblasti, pričali smo sa aktuelnom „Inženjerkom godine“.
Kao neko ko je od malih nogu posvećen avijaciji, šta biste savetovali mladim devojkama koje sanjaju o karijeri u vazduhoplovstvu, ali se suočavaju sa društvenim stereotipima i nedostatkom podrške?
Za avijaciju se smatra da je pretežno muški poziv. Međutim, poslednjih godina sve je više inženjerki vazdušnog saobraćaja, pilotkinja, kontrolorki letenja, avio-mehaničarki, a istakla bih značaj „umrežavanja“. I sama pratim rad velikog broja avijatičarki, a njihove priče me iznova inspirišu. Umrežavanjem kreiramo zajednicu u kojoj pored toga što delimo naša iskustva, zapravo pružamo međusobnu podršku. Moj savet mladim devojkama jeste da budu autentične, da rade na sebi, ali i da se ne osvrću na stereotipe, već da se prepuste studijama koje ih raduju. Takođe, veoma je bitno da budu radoznale, uporne i hrabre kako bi našle svoj put do inovacija koje će i njih i društvo promeniti nabolje.
Tokom vašeg akademskog i profesionalnog puta, ko je bio vaš najveći uzor i kako je ta osoba uticala na vaš rad i napredak?
Tokom mog akademskog i profesionalnog puta, najveći uzor bila je upravo inženjerka, moja mentorka na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu prof. dr Olja Čokorilo. Osim stalne podrške, velikog broja saveta, moja mentorka je bila i pokretač za postavljanje novih granica koje su za mene značile izlazak iz zone komfora, što me je zapravo dalje usmerilo ka najboljoj verziji sebe. Veoma sam zahvalna i što me je naučila da je put ka uspehu podjednako važan kao i sam uspeh i da na njemu treba da uživam.
Inicijativa „Inženjerka godine“ ima za cilj da inspiriše mlade žene za studije i karijeru u inženjerstvu. Koji su ključni koraci koje društvo treba da preduzme kako bi se smanjio „dream gap“ i obezbedila veća podrška za devojke u nauci i industriji?
Vodim se devizom „Dobar glas daleko se čuje“. Po mom mišljenju, ključni koraci odnose se na „dobar glas“ odnosno širenje svesti o ulozi žena u inženjerstvu, a kroz inicijative poput „Inženjerka godine“ putem kojih se mlade žene mogu informisati o poslovima inženjerki u različitim strukama, ali i stupiti u kontakt sa njima. Takođe, smatram da kompanije i institucije mogu imati veliki uticaj kako bi se smanjio „dream gap“, kako zovemo tu razliku između snova i ambicija devojčica i ostvarivanja njihovog punog potencijala kada odrastu. Raduje me što se sve više kompanija uključuje u različite aktivnosti putem kojih otvaraju svoja vrata i pružaju veću podršku devojkama u nauci i industriji.
Kao inženjerka koja ima priliku da oblikuje budućnost kroz tehnološka rešenja, kako vidite ulogu inovacija u avijaciji u narednim godinama, posebno kada je reč o bezbednosti i efikasnosti vazdušnog saobraćaja?
U pogledu inovacija u avijaciji, najveća pažnja usmerena je ka bespilotnim vazduhoplovima i urbanoj vazdušnoj mobilnosti, uključujući „air-taxi“. Ulogu tih inovacija vidim kroz bezbednija, kraća i udobnija putovanja, ali i kao alate za bolju budućnost naše planete jer nova tehnološka rešenja u avijaciji poštuju principe održivosti i zaštite životne sredine. Mislim da će veštačka inteligencija imati poseban značaj za adekvatno integrisanje inovacija, a s ciljem bezbednog i efikasnog odvijanja vazdušnog saobraćaja.
