(Beta) – Azerbejdžan preduzima kontraofanzivne mere na osnovu prava na samoodbranu i u skladu sa međunarodnim humanitarnim pravom, saopštilo je azerbejdžansko ministarstvo spoljnih poslova posle novih sukoba u Nagorno-Karabahu.
Kako se navodi, oružane snage će kontramere sprovesti „da bi sprečile novu vojnu agresiju Jermenije i obezbedile sigurnost civila i gusto naseljenih stambenih područja“.
Prema podacima ministarstva odbrane, kako se navodi u saopštenju, ima izveštaja o žrtvama i pričinjena je šteta na civilnim objektima i infrastrukturi.
Najmanje 39 ljudi je poginulo u sukobima u oblasti Nagorno-Karabah, saopštile su danas vlasti enklave oko koje se spore Jermenija i Azerbejdžan.
Prema novom bilansu, u sukobu je poginulo 32 boraca, petoro azerbejdžanskih civila i dvoje jermenskih civila.
Azerbejdžan nije saopštio tačan broj žrtava.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš pozvao je juče Azerbejdžan i jermenske separatiste u Nagorno-Karabahu da obustave borbe.
U toj jermenskoj enklavi u Azerbejdžanu juče su izbili najteži sukobi od 2016. godine.
Koreni sukoba sežu do 1923, kada su sovjetske vlasti priključile oblast Nagorno-Karabah Azerbejdžanu.
U vreme raspada SSSR-a, Jermeni u Nagorno-Karabahu glasali su 1991. za nezavisnost na referendumu koji su bojkotovali lokalni Azerbejdžanci.
Odmah posle referenduma počeli su oružani sukobi Azerbejdžana, koji je podržala Turska, i Nagorno-Karabaha, podržanog od Jermenije.
Primirje je dogovoreno u maju 1994, uz posredovanje Rusije.
Predstavnici Jermenije i Azerbejdžana od tada vode mirovne pregovore uz međunarodno posredovanje.