Kada se proslavljeni trener Božidar Maljković svojevremeno u intervjuu za Nedeljnik prisećao dana provedenih u Jugoplastici – za koje kaže da su mu najlepši period u karijeri – osvrnuo se na „splitska druženja“, a između ostalog se prisetio i Olivera Dragojevića.
„Najviše sam igrao tenis. Družio sam se sa ljudima sa Firula, tu sam upoznao Nikolu Pilića, Gorana Ivaniševića i njegovog oca. Goran je iz mog stana u Barseloni išao na turnire. Družio sam se naravno i sa Oliverom Dragojevićem na Gripama, sa Doris Dragović. Ponekad bi došao i Ivo Sanader, bio bi diskretan, u to vreme malo poznat, da bi kasnije, čini mi se, uz pomoć crkve politički uznapredovao.
Na prvom susretu sa Dragojevićem odemo da igramo balote. U Vodicama, gde imam kuću, gledao sam te balote, ali meni je to bilo dosadno i nikad nisam igrao. Pre nego što smo počeli, Oliver mi se pohvalio da ima nove naočare ‘ray ban’, koje je ostavio sa strane. I kako ja bacim onu prvu kuglu, ona odskoči, i padne pravo na naočare, koje se razbiju na sto delića. Meni neprijatno, kažem – kupiću ti druge, a Oliver me zagrli – da si ti meni samo živ i zdrav.
A otac Petra Graša ima jednu od najboljih kućnih konoba. I sećam se, na zidu okačeno deset replika instrumenata. I kad u klubu primete da sam nervozan, nabave ribu sa Korčule, i odvedu me u tu konobu. Gospu ti, kažu, mora trener da nam bude miran. I kad se ujutru oko tri-četiri dobro zapijemo, Oliver bi skidao jedan po jedan instrument i svirao nam. Tada sam video šta znači apsolutni sluh“, ispričao je tada Boža Maljković.
Tagovi
