„Bagdadi je komunicirao uglavnom sa suprugama i decom, akcije su vođene bez njegove direktne komande…“: Da li smrt lidera znači i kraj Islamske države?

Abu Bakr al Bagdadi progonjen je više od jedne decenije, a organizaciju koju je vodio delom je i gradio na pretpostavci da će ovaj dan doći. Čak i pre njgove smrti, Islamska država bila je decentralizovana, a njenim pripadnicima bilo je ne samo dozvoljeno, već su i ohrabrivani da nasilnu ideologiju organizacije demonstriraju na svoju ruku. Smrt Bagdadija, lidera Islamske države, u raciji koju su sprovele specijalne jedinice SAD,  neupitno će naneti snažan udarac jednoj od najopasnijih terorističkih grupa na svetu, piše Njujork tajms, ali su analitičari mahom saglasni da su šanse da se ISIS zaustavi u svojim nastojanjima da u ime svoje esktremističke ideologije seje nasilje i strah – veoma male.

Islamska država je i pod Bagdadijem funkcionisala prilično nezavisno. Iako je Bagdadi zahtevao odanost i predanost, iako je oko sebe izgradio kult ličnosti – pristalice su ga smatrale vođom čitavom muslimanskog sveta – bio je opsednut bezbednošću i poznat po tome da je svojim podređenima neretko pružao visok stepen autonomije u odlučivanju i ponašanju.

Propaganda Islamske države, naposletku, uvek podseća da lideri mogu da dođu i odu, ali da pokret o(p)staje. Štaviše, osnivač ISIS i dvojica lidera posle njega ubijena su pre nego što je na čelo organizacije došao Bagdadi koji je, istina, zaslužan za širenje uticaja na Bliskom istoku.

AKCIJE BEZ BAGDADIJEVE KOMANDE

Bagdadi je poslednjih nekoliko godina praktikovao stroge bezbednosne mere, pa se smatralo da je u direktnom kontaktu sa veoma uskim krugom ljudi. I to uglavnom sa suprugama i decom i tek nekoliko saradnika od poverenja. Prema navodima američkih i iračkih obaveštajnih službi, takođe je strogo ograničio komunikaciju sa spoljnim svetom, što je dovelo do slabljenja njegove praktične moći u radu organizacije koja je neretko operisala bez njegovog direktnog uplitanja ili komandi.

Stručnjaci otuda veruju da uklanjanje lidera nikako – naročito ne u ovom slučaju – ne znači nestanak organizacije, odnosno da će ISIS nastaviti da deluje i bez Bagdadija.

Islamska država je prošle godine preuzela odgovornost za smrtonosne napade u Avganistanu među kojima su bombaški napad u džamiji u kojem je stradalo više od 70 ljudi i eskploziju na svadbi u kojoj je život izgubilo 63, potom napad u Strazburu u kojem je poginulo petoro ljudi, bombaški napad na Filipinima u kojem je stradalo 22 ljudi, niz bombaških napada u Šri Lanki u kojima je stradalo više od 250 ljudi i drugi napadi u Rusiji, Egiptu i Australiji.

Trampovo trijumfalno saopštenje da je Bagdadi „umro kao pas“ na severu Sirije, u području Idlib, dogodilo se tačno u trenutku kada je Islamska država već počela da restruktuira ostatke svog samoproklamovanog kalifata koji se nekada prostirao kroz čitave Siriju i Irak pre nego što su u martu na njega udarile američke snage.

Iako se Tramp i tada hvalio da je američka vojska porazila ISIS i da je sa njima gotovo, Islamska država nastavljala je da se širi, prikuplja sredstva i neguje odnose sa pristalicama u Avganistanu, Libiji, Filipinima, Egiptu i Nigeriji.

NAPADE IZVRŠAVAJU I ONI KOJI NISU KROČILI U TRENING KAMP

Iako su svi ogranci pratili matičnu ideologiju, svaki od njih funkcionisao je uglavnom nezavisno i napade izvodio na lokalnom nivou kako bi uspostavio kontrolu nad određenim teritorijama i izborio se sa drugim ekstremističkim grupama u borbi za resurse.

Ovakva strategija podrazumeva da bilo ko, bilo gde, može da postupa u ime Islamske države. To je praktično umnožilo smrtonosnost grupe pošto su napade često izvodile pristalice koje nikada nisu kročile u kampove za obuku.

Iako se malo toga zna o tome kako je Bagdadi proveo svoje poslednje mesece, u aprilu se pojavio video snimak na kojem Bagdadi prekrštenih nogu sedi na jastuku i sa automatskom puškom pored sebe govori o bombaškom napadu na Šri Lanki. U glasovnoj poruci objavljenoj prošlog meseca, pohvalio je „vojnike kalifata“ koji se bore uprkos gubicima koje trpe.

KO ĆE NASLEDITI BAGDADIJA?

Islamska država nije se odmah izjasnila o Bagdadijevoj smrti, a eksperti za terorizam upozoravaju da bi u redovima kalifata moglo da dođe do borbe za upražnjenu poziciju lidera. U napadima američkih dronova desetkovani su vrhovni lideri organizacije i isprva nije bilo pretpostavki o tome ko bi mogao da zameni Bagdadija. Nepun dan od njegove smrti, jedan od potencijalnih naslednika, Abu Hasan al Muhadžir koji je služio kao portparol Islamske države, takođe je ubijen na istoku, prema navodima sirijske milicije koju predvode kurdske snage. Zvaničnici SAD međutim još uvek nisu potvrdili da je Muhadžir ubijen.

Islamska država inače ima maltene običaj da se rekonstruiše kada lider bude ubijen. SAD su 2006. godine likvidirale Abu Musaba al Zarkavija, a 2010. uz pomoć iračkih snaga lidera iračke Islamske države, i utabale put Bagdadiju, ali i formiranju Islamske države kakvu znamo danas.

U prilog tvrdnjama da će ISIS opstati i posle Bagdadijevog ubistva ide činjenica da je Al Kaida preživela smrt Osame bin Ladena 2011.

„POČETAK NOVOG DOBA…“

Aktuelni i bivši zvaničnici kontraterorističkih organa u Iraku, kao i obaveštajci i stratezi, takođe navode da Bagdadijeva smrt neće naneti organizaciji nikakvu fundamentalnu štetu, a da se borci već regrupišu na severoistoku zemlje; ovo nije kraj jedne ere, ističu, već početak novog doba pod novim imenom nove vrste terorizma.

U Avganistanu je već regrutovano više od 2.000 novih boraca, uprkos američkim ofanzivama. U Nigeriji se Islamskoj državi pridružio Boko Haram koji sada prema podacima američkih službi predstavlja najveću ekstremističku pretnju u Africi. U Libiji su se borci regrupisali zahvaljujući haosu nastalom usled građanskog rata.

ZBOG ILI UPRKOS TRAMPU?

Situaciju dodatno komplikuju Trampovi potezi. Njujork tajms piše i da je Tramp znao da CIA i specijalne jedinice rade na lociranju i likvidaciji Bagdadija kada je naredio povlačenje američkih snaga sa severa Sirije početkom meseca.

Tramp je lov na Bagdadija kao najtraženijeg teroriste na svetu pozicionirao na vrh liste prioriteta, ali je njegovo naređenje poremetilo planove specijalnih jedinica i prinudilo Pentagon da ubrza akciju. Zato se ističe da je Bagdadijeva smrt usledila uprkos Trampovim potezima, a ne zahvaljujući njima.