Na četvrtom u nizu panelu Velikih priča u okviru Mikser festivala, sa Brankom Rosićem govorio je legendarni Momčilo Bajagić Bajaga.
Na samo početku, Rosić se setio koncerta iz 1979, kada je Tašmajdan postao tesan.
„Mislim da je Peca rekao da stadione još uvek pune oni što drže gitare u rukama“, priča Bajaga.
Bilo je to prvog septembra, prvog dana škole, kada je Bajaga pozvao napolje. Uskoro, biće još jedan – 31. avgusta na Hipodromu. Ovo je sada drugi pol. Nije prvi dan škole, ali jeste poslednji dan raspusta. Ima li tajne? Kaže da ne.
„Trideset prvi je subota, prvi je nedelja, drugog se kreće u školu“, kaže Bajaga.
Da je život njegova računica…
Bajaga na panelu Velikih pričaNedeljnik
„Donosimo binu, ozvučenje, nema šanse da se ne čuje pozadi. Koliko bude publike biće kutija i monitora. Nema struje, nema tribina, nema ograda – ali sve ćemo da donesemo. Napravićemo lep koncert za kraj leta“, priča Bajaga.
Mada se čini da „kad moje uši čuju muziku na struju“ još uvek „trza“, s vremena na vreme, ko smogne hrabrosti, zapita se – hoće li će rok spektakl nestati, sa legendama koje ne mogu postati mlađe?
„I sad je deficitarno. Ljudi to vole, i kod nas i u svetu. Mislim da je Peca rekao da stadione još uvek pune oni što drže gitare u rukama“, kaže Bajaga.
U susretu u kome je sa prisutnima podelio pregršt anegdota, naveo je jednu koja se sama izdvojila. Iz Rusije. Kaže da kada su Bajaga i instruktori svojevremeno imali tamo koncert, bilo je priče o tome šta će pisati. Bajaga i instruktori? Ipak, razume se. Jok!
Pisalo je – rock group from Europe!
Pričaj tako da te ceo svet razume!
Povod današnjih govorenja jeste prvi rođendan Velikih priča. Mada nisu startovale baš na današnji dan prošle godine, nije važno – dokle god se čita ono što uistinu može takvo biti.
Tagovi
