(Beta) – Predsednik SAD, republikanac Donald Tramp obećao je da će vratiti u normalu naciju iscrpljenu i uplašenu epidemijom koronavirusa, dok je kandidat demokrata Džozef Bajden upozorio na teške dane posle predstojećih izbora.
Predsednički izbori su u utorak, a dva kandidata su se danas fokusirala na četiri važne savezne države na Srednjem Zapadu.
Tramp (74) je danas bio u Mičigenu, Bajden (77) u Ajovi, a potom su obojica posetila Viskonsin i Minesotu. Juče su obojica bili na Floridi, koja bi još jednom mogla da bude odlučujuća za ishod izbora.
Pred kraj kampanje obeležene temom pandemije koronavirusa, koja je u SAD odnela više od 227.000 života i naštetila ekonomiji, oni su odabrali region najteže pogođen u najnovijem talasu epidemije.
Tramp, koji iznosi optimističan stav prema budućnosti epidemije, kritikovao je danas Bajdenovu izjavu o teškim danima koji predstoje, navodi Asošiejted pres.
„Rekao je duga mračna zima. Pa to je sjajno, to je divno. Jedino što našoj zemlji treba je duga mračna zima i lider koji priča o tome“, kazao je Tramp.
On je protiv zatvaranja ekonomije zbog koronavirusa, a na njegove skupove dolaze hiljade pristalica, među kojima masku imaju retki, a distance nema.
Predsednik SAD podržava uzvike pristalica o hapšenju lokalnih zvaničnika koji su uveli ograničenja.
S druge strane, Bajden obećava uvođenje mera za suzbijanje virusa ako pobedi na izborima.
On se danas osvrnuo na Trampovu izjavu da je virus „to što jeste“, rekavši pristalicama u Ajovi da je virus „to što jeste zbog toga što je on (Tramp) to što jeste“, navodi AP.
Bajden i Tramp imaju još svega četiri dana da utiču na ishod predsedničke trke.
Sve ankete predvidjaju da će Bajden osvojiti više glasova od Trampa, ali to u SAD nije presudno zbog specifičnog izbornog sistema. Tramp je 2016. pobedio kandidatkinju demokrata Hilari Klinton iako je ona dobila oko tri miliona glasova (2,1 odsto) više na nivou cele zemlje.
Glasači se ne opredeljuju direktno za Trampa ili Bajdena, već biraju takozvane elektore, demokrate ili republikance, koji se u decembru sastaju (elektorski koledž) da formalno izaberu predsednika.
Pobednik izbora je kandidat koji „skupi“ najmanje 270 od 538 elektora.
Svaka od 50 saveznih država nosi onoliko elektora koliko ona ima članova u Kongresu SAD, dok Distrikt Kolumbija daje tri člana elektorskog koledža.
Kandidat koji pobedi u jednoj saveznoj državi „dobija“ sve njene elektore, osim u Mejnu i Nebraski. Elektore Mejna i Nebraske kandidati mogu da podele, zavisno od rezultata na nivou izbornih jedinica tih država.
Od 50 saveznih država, pobednik se takoreći zna u 37, dok će preostalih 13 biti u žiži u izbornoj noći.
Od tih 13 država, Tramp i Bajden su izjednačeni u Floridi, Severnoj Karolini i Arizoni.
Predsednik SAD je favorit u Teksasu, Ohaju, Ajovi i Džordžiji, a Bajden u Minesoti, Nevadi i Nju Hempširu, ali i u Mičigenu, Pensilvaniji i Viskonsinu. Te tri države su presudile 2016. godine, a Tramp je u svakoj od njih pobedio sa manje od 1 odsto razlike.
Da bi postao predsednik, Tramp mora da pobedi u svim državama u kojima je ili nerešeno ili on vodi i da zadrži najmanje jednu od tri ključne države Srednjeg Zapada (Mičigen, Viskonsin, Pensilvanija).
Ako ni Tramp ni Bajden ne osvoje 270 elektora, predsednika SAD biraće Predstavnički dom Kongresa SAD, što se nije dogodilo od 1824. godine. Takva situacija moguća je jedino ako bi i Tramp i Bajden imali po 269 elektora.
Više od 83 miliona Amerikanaca već je glasalo na izborima, iskoristivši mogućnost glasanja unapred, pre svega zbog pandemije koronavirusa.
Analitičari očekuju da će izlaznost na izborima biti najveća od 1908. godine i da bi moglo da izađe i više od 150 miliona ljudi.
Tagovi
