(Beta) – Pobeda kandidata demokrata Džozefa Bajdena na predsedničkim izborima u SAD trebalo bi da dovede do promene američke politike prema Bliskom istoku, Korejskom poluostrvu i saveznicima u Evropi, možda i prema Rusiji i Kini.
Tokom četiri godine administracije predsednika Donalda Trampa, odnos SAD sa ostatkom sveta duboko je promenjen, a sada se u velikoj meri očekuje povratak na raniji kolosek.
Moskva strahuje od većeg pritiska SAD, Peking bi mogao da se suoči s efikasnijim američkim suzbijanjem kineskih ambicija, Pjongjang će morati da bude obazriviji, Berlin i Havana osećaju veliko olakšanje, dok bi odnos Vašingtona i Londona mogao da bude pogoršan, navodi Bi-Bi-Si (BBC).
Bajden će sigurno promeniti pristup SAD izraelsko-palestinskom konfliktu, zauzeće blaži stav prema Teheranu, Kanada će u njemu dobiti saveznika, dok bi Indija i Egipat mogli da se suoče sa većim američkim pritiskom, ocenjuje britanski javni servis.
U Moskvi su glasno i jasno čuli kada je Bajden nedavno označio Rusiju kao „najveću pretnju“ Americi, navodi BBC.
Predsednik Rusije Vladimir Putin sigurno neće zaboraviti ni izjavu Bajdena iz 2011. godine. Bajden je tada rekao da se ne bi ponovo kandidovao za šefa države da je Putin, jer bi to bilo loše i za zemlju i za njega.
Moskva strahuje od većeg pritiska i dodatnih sankcija SAD sa Bajdenom na mestu predsednika, piše BBC, a neki postavljaju i pitanje da li sa demokratom u Beloj kući dolazi vreme za naplatu ruskog mešanja u američke izbore 2016. godine u korist Trampa.
Jedan ruski list nedavno je naveo da su odnosi SAD i Rusije za vreme Trampa „pali na morsko dno“, dok je Bajdena uporedio sa „bagerom“ koji će „kopati još dublje“.
Ruski analitičari predviđaju da će Bajdenova administracija, ako ništa drugo, biti više predvidiva od Trampove, što bi moglo da olakša postizanje dogovora oko gorućih pitanja kao što je Novi START, ključan sporazum o smanjenju nuklearnog naoružanja koji ističe u februaru.
Za Kinu će pobeda Bajdena predstavljati novi izazov, piše BBC.
Iako na prvi pogled deluje da će Pekingu biti drago da vidi leđa Trampu, koji je s Kinom započeo trgovinski rat, uveo joj brojne sankcije i optužio je za pandemiju korona virusa, neki analitičari nagoveštavaju da je kinesko rukovodstvo možda razočarano ishodom izbora.
Razlog za to nije naklonost Pekinga prema Trampu, već mogućnost da bi Kina imala veću korist od njegove dodatne četiri godine u Beloj kući.
Tramp je izazivao podele u svojoj zemlji, a u svetu je vodio izolacionističku politiku, zbog čega je Pekingu delovao kao otelovljenje dugo očekivanog pada američke moći kojem se Kina nada, navodi BBC.
Kina bi mogla da ima koristi od Bajdenove rešenosti da ostvari saradnju po pitanju velikih tema kao što su klimatske promene, ali je pobednik američkih izbora obećao i popravljanje odnosa sa saveznicima. To bi, kako se navodi, moglo da se pokaže znatno efikasnijim u ograničavanju kineskih ambicija od Trampovog samostalnog pristupa.
Severnokorejski lider Kim Džong Un verovatno se nadao pobedi Trampa, a sada će morati pažljivo da razmisli pre nego što eventualno bude provocirao novog predsednika SAD, ocenjuje BBC.
Samiti Trampa i Kima doneli su mnoštvo fotografija za udžbenike istorije, ali veoma malo suštine. Nijedna strana nije dobila šta je htela, Pjongjang je nastavio da razvija nuklearni arsenal, dok su stroge američke sankcije ostale na snazi.
Za razliku od toga, Bajden zahteva da Severna Koreja pokaže da je spremna da se odrekne programa razvoja nuklearnog oružja pre nego što se sastane sa Kimom.
Kim možda želi da privuče pažnju Vašingtona povratkom na testiranja raketa dugog dometa, ali neće želeti da poveća tenzije do tačke u kojoj bi njegova siromašna zemlja bila pogođena dodatnim sankcijama.
Južna Koreja je možda povremeno imala problema u odnosima s Trampom, ali je njen predsednik Mun Džae-in pohvalio još uvek aktuelnog predsednika SAD što je imao hrabrosti da se sastane s Kimom. Seul će pažljivo čekati na svaki mogući znak da je Bajden spreman da učini isto.
Takozvani „specijalni odnos“ SAD i Velike Britanije mogao bi da bude lošiji s Bajdenom u Beloj kući, za koga se pretpostavlja da će biti više raspoložen za razgovore s Briselom, Berlinom i Parizom nego sa britanskim premijerom Borisom Džonsonom, ocenjuje BBC.
Svojevremeno je Bajden navodno opisao Džonsona kao Trampovog „fizičkog i emocionalnog klona“, a imali su i suprotne stavove o Bregzitu.
U vreme referenduma o izlasku Velike Britanije iz EU 2016. godine, Džonson je bio vatreni zagovornik Bregzita, dok Bajden, tada potpredsednik SAD, i njegov šef Barak Obama, nisu skrivali da bi više voleli suprotan ishod.
Nedavni potezi Džonsonove vlade u vezi s Bregzitom nisu naišli na odobravanje kod vodećih demokrata, uključujući Bajdena, zbog snage takozvanog „irskog lobija“, piše britanski javni servis.
Bajden je rekao da, ako bude izabran, neće dozvoliti da mir u Severnoj Irskoj postane „žrtva Bregzita“. Naveo je da će budući trgovinski sporazum SAD i Velike Britanije zavisiti od poštovanja Sporazuma na Veliki petak kojim je okončan višedecenijski sukob u Severnoj Irskoj.
Bajden i Džonson će možda ipak pronaći solidan osnov za saradnju, s obzirom da dve države imaju dugotrajne i bliske diplomatske odnose i da intenzivno sarađuju u oblasti bezbednosti.
Nemci se posle pobede Bajdena nadaju povratku bliskih odnosa sa SAD bez trzavica, a odlazak Trampa je veliko olakšanje za Berlin, piše BBC.
Svega 10 odsto Nemaca ima poverenja u Trampa po pitanju spoljne politike, prema Istraživačkom centru Pju. Od svih zemalja obuhvaćenih istraživanjem, Tramp je najmanje popularan upravo u Nemačkoj, gde se od njega bolje kotiraju i Putin i predsednik Kine Si Đinping.
Tramp je optuživan za podrivanje slobodne trgovine i multinacionalnih institucija na koje se Nemačka ekonomski oslanja.
Njegovi sporovi s Kinom naljutili su nemačke izvoznike, a s kancelarkom Angelom Merkel ima veoma loš odnos, što ne čudi s obzirom na velike karakterne razlike među njima.
Nemački političari i birači bili su šokirani Trampovim grubim stilom, nekonvencionalnim pristupom činjenicama i čestim napadima na nemačku automobilsku industriju, dodaje BBC.
Uprkos tome, SAD su najveći trgovinski partner Nemačke, a njihov odnos je od ključnog značaja i za evropsku bezbednost.
Nemački ministri su kritikovali Trampove ovonedeljne zahteve da se obustavi brojanje glasova na predsedničkim izborima u SAD i njegove nepotkrepljene tvrdnje o izbornoj krađi.
Iako su u Nemačkoj svesni da političke razlike između Vašingtona i Berlina neće nestati dolaskom Bajdena, ipak se nadaju saradnji s narednim predsednikom SAD koji, za razliku od sadašnjeg, ceni multilateralnu saradnju.
Ulaskom Bajdena u Belu kuću očekuje se i velika promena američke bliskoistočne politike.
Tramp je nastojao da ojača tradicionalne saveznike SAD u tom regionu, a da izoluje Iran, dok će Bajden pokušati da vrati američku bliskoistočnu politiku na kolosek na kojem je bila do januara 2017. godine kada je završio drugi potpredsednički mandat.
To znači popuštanje „maksimalnog pritiska“ na Iran i ponovno prihvatanje međunarodnog nuklearnog sporazuma Teherana i velikih sila iz 2015. godine, koji su SAD napustile pre dve godine odlukom Trampa.
Takav scenario, navodi BBC, užasava Izrael i zemlje Persijskog zaliva kao što su Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati.
Pristup SAD izraelsko-palestinskom konfliktu značajno će biti promenjen Bajdenovom pobedom.
Trampov plan za rešenje tog konflikta bio je u velikoj meri u korist Izraela, pošto je jevrejskoj državi davao mogućnost da anektira delove okupirane Zapadne obale.
Aneksija je u međuvremenu odložena da bi bili omogućeni istorijski sporazumi Izraela i nekoliko arapskih zemalja o normalizaciji odnosa.
SAD će najverovatnije težiti daljoj normalizaciji odnosa na Bliskom istoku i pod Bajdenom, ali će on možda pokušati da uspori kontroverznu prodaju američkog oružja zemljama Persijskog zaliva i verovatno će od Izraela tražiti više ustupaka, ocenjuje BBC.
Deluje da je izraelska aneksija delova Zapadne obale sada definitivno otpisana, a Bajden će se protiviti i daljoj izgradnji jevrejskih naselja.
Međutim, do „potpunog zaokreta“ američke politike, što je ove nedelje zatražio jedan palestinski zvaničnik, neće doći.
Tradicionalna retorika o „rešenju konflikta po modelu dve države“ ponovo će biti dominantna, ali šanse da se načini znatan napredak u izraelsko-palestinskom mirovnom procesu ostaju tanke, piše BBC.
Pobeda Bajdena mogla bi da vrati Teheran za pregovarački sto. Iran nije mogao da pregovara s Trampom jer bi to za Teheran bilo preveliko poniženje, ali sa Bajdenom bi ulazak Irana u pregovore sa SAD mogao da bude lakši.
Tramp je vodio politiku maksimalnog pritiska na Iran, uveo je oštre sankcije Teheranu koje su tu zemlju dovele na ivicu ekonomskog kolapsa, odlučio je da SAD napuste međunarodni nuklearni sporazum i naredio je ubistvo iranskog generala Kasema Solejmanija, bliskog prijatelja vrhovnog lidera Irana, ajatolaha Alija Hamneija.
Hamnei je 3. novembra, na dan izbora u SAD, rekao da oni neće imati uticaj na politike Irana.
Sa tim se ne slažu milioni Iranaca, uvereni da njihova budućnost zavisi od rezultata izbora, koji se nadaju da će pobeda Bajdena dovesti bar do ublažavanja sankcija.
Iako je indijsko poreklo Bajdenove potpredsednice SAD Kamale Haris izvor velikog ponosa u Indiji, njen premijer Narendra Modi, navodi BBC, mogao bi da očekuje hladniji prijem kod novoizabranog predsednika SAD nego kod njegovog prethodnika Trampa.
Indija je dugo važan partner Vašingtonu i to se verovatno neće menjati ni za vreme Bajdenove administracije. Ta južnoazijska zemlja s najviše stanovnika ostaće ključni saveznik SAD u njihovoj indo-pacifičkoj strategiji za ograničavanje rasta Kine i u globalnoj borbi protiv terorizma.
Međutim, dok se Tramp uzdržavao od kritikovanja Modijevih kontroverznih politika u zemlji, za koje mnogi tvrde da diskriminišu muslimansku manjinu, Bajden je bio znatno otvoreniji. Bajden je u kampanji pozvao na ponovno davanje prava svima u Kašmiru i kritikovao je dva sporna indijska zakona o državljanstvu koja su dovela do masovnih protesta.
Haris je takođe kritikovala određene politike Modijeve nacionalističke vlade, ali će činjenica da joj je majka Indijka ipak dovesti do masovnog slavlja u najvećem delu zemlje.
Kad je reč o američkoj politici prema Egiptu, aktivisti se nadaju da će Bajdenova administracija povećati pritisak na vladu u Kairu povodom ljudskih prava, odnosno da će tražiti obustavu represivne politike prema opoziciji, navodi BBC.
U egipastkim zatvorima navodno se nalaze desetine hiljada političkih zatvorenika, što vlasti negiraju i dovode u pitanje verodostojnost izveštaja grupa za zaštitu ljudskih prava.
Egipatski predsednik Abdul Fatah El-Sisi, kog podržava vojska, imao je veoma dobar odnos sa Trampom i za njega bi, kako se ocenjuje, bolje bilo da nije došlo do promene u Beloj kući.
Kritičari El-Sisija optuživali su Trampovu administraciju da je „skretala pogled“ sa kršenja ljudskih prava u Egiptu.
Kanadski premijer Džastin Trudo obećao je produbljivanje odnosa sa SAD bez obzira na ishod izbora, ali se u Otavi sigurno osetilo olakašnje kada je postalo jasno da je Bajden pobednik, piše BBC.
Odnosi Kanade i SAD za vreme Trampa nisu bili glatki, iako je bilo i postignuća kao što je sklapanje sporazuma dve zemlje i Meksika (USMCA), kojim je zamenjen Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini (NAFTA).
Trudo će u Bajdenu dobiti saveznika po pitanju klimatskih promena i odnosa prema multilateralizmu. Međutim, ima prostora i za eventualne sporove pošto se Bajden protivi projektu izgradnje naftovoda od kanadske Alberte do američkog Teksasa koji je Tramp odobrio. Taj naftovod je ključan za kanadski energetski sektor koji se suočava sa problemima.
Takođe, Bajdenov ekonomski plan „Kupujmo američko“, sa ciljem oživljavanja domaće industrije posle pandemije korona virusa, izaziva zabrinutost u Kanadi zbog njene velike zavisnosti od trgovine sa SAD.
Kuba će osetiti olakšanje zbog pobede Bajdena, posle oštrih sankcija u vreme Trampove administracije.
Pobedi Bajdena nadala se većina Kubanaca, pošto bi oni radije videli u Beloj kući bilo koga umesto Trampa, navodi BBC.
Trampove sankcije su nanele težak udarac Kubi, dok su najbolji američko-kubanski odnosi u poslednjih 60 godina zabeleženi u vreme predsednika Obame i potpredsednika Bajdena.