Kada bi svet sutra iznenadno zavrnuo česmu fosilnih goriva, sve bi otišlo dođavola. Oko 30% globalne električne energije i 9% transporta još uvek bi radilo – bilioni ljudi bi ostali zaglavljeni u svojim domovima u totalnom mraku.
Eto zašto svetski lideri, iako konstantno ovih dana pričaju o prelasku sa fosilnih goriva na održive izvore energije, još uvek obećavaju da će osigurati dovoljno nafte i gasa za sledeću nedelju, mesec i godinu. U isto vreme daju zeleno svetlo novim projektima za bušenje nafte, koji neće proizvoditi upotrebljivu energiju u skorije vreme, zapravo, čekaćemo je godinama.
Bajdenova vlada je upravo odobrila predlog da se buši nafta na federalnom zemljištu severne Aljaske. Projekat, nazvan Vilou, uništio bi kompleksni lokalni ekosistem tundre i, prema starijim procenama vlade, emitovao bi istu količinu gasova staklene bašte kao i pola miliona domaćinstava. Bajdenova administracija se nada da će ublažiti udarac time što će uvesti paket restrikcija na buduća bušenja na obali i izvan nje, jer kako kažu, Vilou će biti poslednja velika ekstrakcija na Arktiku Aljaske – poslednji udarac koji će ih katapultirati u energetski dobitak.
Ali, nafta sa tri odobrene buštotine neće početi da teče ni u narednih šest godina. Neće rešiti nijednu od briga za sledeću nedelju, mesec ili godinu. Zapravo, Vilou verovatno neće biti ni od kakve pomoći praktično ni za šta. Dok se završi, kriza će možda uveliko biti prebrođena. Svet verovatno neće imati dovoljno obnovljive energije da podrži sve potrebe do 2029, ali imaće više nego dovoljno da upali svetla, i bez dodatnih bušenja.
Zemljište koje pokriva Vilou projekat je parče zemlje pod federativnom upravom, zvano Nacionalni Rezervat Petroleuma u Aljasci, zapadno od Arktičkog nacionalnog utočišta za divlje životinje na severnoj padini države. KonokoFilips, koji drži dugoročni zakup zemljišta, prvobitno je zatražio da izgradi pet bušotina. I pored pritiska i tužbe koju su podnele grupe za zaštitu životne sredine, koje su time pritisle adminitraciju da povuče odobrenje za dve bušotine, izveštaj vlade o uticaju na životnu sredinu procenjuje da će Vilou proizvesti nekih 576 miliona buradi nafte u toku od 30 godina.
Aktivisti kažu da će ta burad doći uz ogromnu emisiju gasova staklene bašte i potpuno uništenje lokalne sredine. Advokatska firma Pravda za Zemlju, koja je tužila vladu u vezi sa nekim detaljima ovog plana, naziva Vilou projekat „ugljeničnom bombom“. Napadi su na Vilou pristigli i sa aktivističkih kampanja na TikToku. Pismo lokalnih upravitelja, najbližih bušotinama, kažu da projekat direktno ugrožava njihovu kulturu, tradiciju i mogućnost da koriste svoju zemlju i vodu. Klimatske promene već uveliko zagrevaju Arktik skoro četiri puta više nego ostatak planete, a izgleda da će uskoro otopiti i permafrost duž severne padine. Odgovorni i savesni KonokoFilips planira da razvije rashladne uređaje koji će održavati permafrost u zamrznutom stanju dok bude bušio naftu.
Ipak, u zemlji koja se toliko mnogo oslanja na prihode od nafte i gasa, Vilou je dobio žestoku podršku. Čak i vođe koalicija lokalnih zajednica govore da će sve ovo značiti generacijsku ekonomsku stabilnost za region. KonokoFilips procenjuje da će projekat doneti oko 2 500 hiljade mesta za građevince i 300 stalnih pozicija, a zarada će dostići svote od 8 do 17 biliona državnih prihoda. Njihova dva republička senatora i jedna demokratska kongresmenka rekli su da razumeju potrebu za čistijom energijom, ali da je ne možemo proizvoditi u količinama koje su nam potrebne na svakodnevnom nivou.
Istina je da još uvek nema dovoljno solarnih panela, vetrenjača ili električnih vozila da se tek tako preseku veze sa fosilnim gorivom, a da je rat Rusije sa Ukrajinom pokrenuo talase šokova kroz svetsku ekonomiju koji još uvek utiču na zalihe i cene. Ali, da pretpostavimo da je ovo hitna situacija – velika je greška, kaže Dženifer Lejki, direktorka globalne energije Instituta za svetske resurse. Između ostalog, SAD je sada neto izvoznik nafte. U 2022, izvezlo se skoro 6 miliona buradi dnevno, što je novi svetski rekord. Odluka da se pokrene Vilou projkat, rekla je Lejki, isključivo je ekonomska.
Sudeći po tome koliko brzo rastu obnovljivi izvori energije, stručnjaci predviđaju da će svet ispuniti svoje potrebe za energijom bez ikakvih novih bušotina. U maju 2021, Međunarodna agencija za energiju, međuvladina organizacija koja prati i analizira globalni energetski sistem, napravila je mapu kako da se postigne cilj od nula emisija u 2050. godini. Izveštaj savetuje da se momentalno prekine sa novim bušenjima nafte i gasa i da se stavi zabrana na otvaranje novih rudnika uglja – zajedno sa velikim investicijama u obnovljivu energiju, energetsku efikasnost i porez na ugljenik. U ovoj budućnosti, ukupne zalihe energije bi pale na 7 procenata do kraja decenije, otprilike kao 2020. godine, dok se mešavina izvora energije obnovi, ali povećana energetska efikasnost bi izjednačila situaciju na početno stanje.
Ovakav put ipak je utopijski jer pretpostavlja da će svaka nacija pokušati da smanji emitovanje ugljenika najbolje što može – i to sve zemlje odjednom. Realnost bi bila daleko neurednija, što nas dovodi do još jednog argumenta zašto su lideri Aljaske odobrili Vilou bušotine: „Treba nam nafta, i u poređenju sa drugim zemljama iz kojih ih možemo izvući, mi verujemo da je Vilou daleko najbolji izbor po životnu sredinu“, rekli su u svom saopštenju.
Međunarodna agencija za energiju predviđa da će svet u narednih pet godina proizvesti onoliko obnovljive energije koliko u poslednjih 20. Ukoliko se nastavi trenutnom brzinom, obnovljiva energija će iznostiti 38% od globalne električne struje do 2027, dve godine pre nego što će nafta sa projekta uopšte da poteče. Dodajmo na to i ozbiljne promene i poboljšanja eneregetske efikasnosti i električnog transporta – naše preostale potrebe za fosilnim gorivima će se zadovoljiti već postojećim naftnim bušotinama. Zaboravićemo da nam je Vilou uopšte i trebao kada istekne njegov tridesetogodišnji vek. Zastariće i pre nego što se svilena crvena traka preseče na njegovom otvaranju.
Tagovi
