Na početku samita predsednika država i vlada članica NATO u Vašingtonu američki predsednik Džo Bajden najavio je da će, zajedno sa partnerima, Ukrajini staviti na raspolaganje dodatno oružje za odbranu, piše DW. Zajedno sa Nemačkom, Rumunijom, Holandijom i Italijom biće isporučeni „dodatni strateški sistemi protivvazdušne odbrane, između ostalog i dodatne baterije sistema Patriot koje će pokloniti Sjedinjene Države, Nemačka i Rumunija“.
Bajden je u svom govoru na svečanosti povodom jubileja 75 godina postojanja NATO rekao da će Ukrajina tokom iduće godine dobiti i stotine dodatnih raketa. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski proteklih meseci stalno je ponavljao da su njegovoj zemlji neophodni odbrambeni sistemi Patriot radi zaštite ukrajinskih gradova i gusto naseljenih područja.
PVO-sistem Patriot sastoji se od raketa s automatskim navođenjem, a funkcioniše uz pomoć radara. Radarsko postrojenje i kontejner za ispaljivanje po pravilu se montiraju na kamion, tako da su mobilni. Taj PVO-sistem trenutno važi kao jedan od najmodernijih. Razvijen je 1960-ih godina u SAD, a u izradi su učestvovala i neka nemačka preduzeća. Može da posluži za odbranu od aviona, krstarećih raketa i raketa, ali nije namenjen za odbranu od manjih granata, recimo minobacačkih, piše DW.
Rat u Ukrajini je, naravno, jedna od glavnih tema samita. Zelenski je zahvalio Sjedinjenim Državama, Nemačkoj i drugim članicama saveza za planirano jačanje protivvazdušne odbrane njegove zemlje. Dodatni PVO-sistemi pomoći će prilikom uništavanja ruskih dronova i raketa, i bolje zaštititi Ukrajince od ruskoga terora iz vazduha, napisao je Zelenski.
„Naša poruka Moskvi i svetu je jasna: naša podrška Ukrajini je jaka i postojana“, navodi se u zajedničkom saopštenju američkog predsednika Bajdena, nemačkoga kancelara Olafa Šolca i predsednika država ili vlada Rumunije, Holandije i Italije.
Bajden je dodao da „Vladimir Putin ne želi ništa manje od potpunog potčinjavanja Ukrajine, želeći da je potpuno izbriše sa lica zemlje“.
„Putin je pre ovog rata mislio da će se NATO slomiti. Danas je NATO jači nego što je ikada bio. Kada je počeo ovaj besmisleni rat, Ukrajina je bila slobodna zemlja. Danas je to i dalje slobodna zemlja i rat će se završiti tako što će Ukrajina ostati slobodna i nezavisna zemlja. Neće Rusija biti ta koja pobedila, već Ukrajina!“, rekao je Bajden.
Jens Stoltenberg, odlazeći generalni sekretar NATO-a, govoreći neposredno pre Bajdena, pokušao je da opravda kontinuiranu podršku SAD i Zapada Ukrajini, tvrdeći da će „najveći trošak i najveći rizik biti ako Rusija pobedi u Ukrajini“.
Autoritarni lideri u Kini, Severnoj Koreji i Iranu bi se svi osećali ohrabreno ako bi Rusija pobedila Ukrajinu, dodao je on.
„Svi oni podržavaju brutalni rat Rusije. Svi oni žele da NATO propadne. Dakle, ishod ovog rata će oblikovati globalnu bezbednost u decenijama koje dolaze“, dodao je šef NATO-a.
Prema pisanju Gardijana, u Vašingtonu nije bilo previše reči o pridruživanju Ukrajine NATO-u. Zagovornici ideje o pristupanju Ukraijne, među koje spadaju SAD, Mađarska, Nemačka i Italija, zabrinuti su da bi se priključivanje Ukrajine NATO-u dok traje rat sa Rusijom smatralo eskalacijom koja bi čitavu alijansu mogla da dovede u direktan sukob s Moskvom.
Pažnja posmatrača bila je usmerena na nastup američkog predsednika Bajdena, možda i više nego na najavu dodatne pomoći Ukrajini. Nakon njegovog katastrofalnog nastupa na TV-duelu s republikanskim izazivačem Donaldom Trampom, u SAD se razvila rasprava o tome može li Bajden da ostane predsednički kandidat demokrata. Trenutno se pažljivo prati svaki njegov korak.
U svom govoru on se zato vidno trudio da rasprši bilo kakvu sumnju u njegovu sposobnost da obavlja predsedničke dužnosti: u govoru nije napravio nijednu grešku, nije izgubio tok misli, predstavio se kao borben, a pred domaćom publikom kao „vođa čitavog slobodnog sveta“.
Ali, veliku zaslugu za to imala je tehnička pomoć telepromptera, kakav se obično koristi na televiziji, sa kog je Bajden čitao tekst.
U svom govoru od 13 minuta, Bajden se nije osvrtao dramu koja je nastala nakon TV debate, i sve glasnija govorkanja o tome kako pojedine demokrate priželjkuju njegovo napuštanje izborne trke.
Podsetimo, lideri NATO-a okupljaju se ove nedelje na samitu u Vašingtonu, kako bi obeležili 75. godišnjicu postojanja. NATO nikad nije bio veći, ali i izazovi sa kojim se suočava su veliki – rat u Ukrajini, sve agresivnija Kina, rat Izraela i Hamasa u Gazi, a neke članice dovode u pitanje svoju posvećenost alijansi.