Bajden protiv Trampa: Repriza izbora 2020. godine

Amerika je na putu ka novim predseničkim izborima. Bira između čoveka u osamdesetim i drugog u svojim sedamdesetim godinama. A, američka javnost, izgleda, nije baš oduševljena time. I da, to je ista ona postava sa prethodnih izbora, piše Gardijan.

Džo Bajden, 46. predsednik Amerike ujedno i najstariji u istoriji, ove nedelje objavio je video u kome zvanično najavljuje svoju kandidaturu za drugi mandat. Donald Tramp, 45. po redu predsednik i drugi najstariji u istoriji, je predstavnički favorit Rebuplikanaca, ali pred njim je teži i duži put, s obzirom na to da se nalazi u procesu suđenja. Međutim po mišljenju stručnjaka, sve je veća verovatnoća da će se desiti repriza izbora 2020. godine, jer se kod glasača ne vidi velika zainteresovanost.

„Amerikancima je dosta sage o Donaldu Trampu, i ne žele da gledaju loš nastavak prošlih izbora. Za Bajdena se postavlja pitanje da li ima snage da izdrži još četiri godine, iako je činjenica da je u svom prethodnom mandatu doneo efikasne odluke. Niko ne želi da gleda isti revanš“ kaže Kris Skot, iz Mičigena koji se bavi proučavanjem demokratskih strategija.

Ovo je četvrta po redu Bajdenova kandidatura za predsenika u četiri decenije. Objavljivanjem svoje kandidature, obećao je da će štiti slobodu Amerike od „ekstremista“ povezanih sa Trampom. Zato je video za njegovu kampanju počeo slikom napada Trampovih pristalica na Kapitol 6. januara 2021. godine. Ali, da bi zadržao svoje mesto u Beloj kući, biće mu potrebna podrška i glasovi mladih ljudi i afroameričkih glasača – posebno žena – kao i nezadovoljnih republikanaca.

I pored velike podrške za Bajdena, javljaju se sumnje zbog njegovih godina. Ukoliko pobedi do kraja sledećeg mandata imao bi 86 godina, što je za desetak godina više od prosečnog životnog veka jednog američkog muškarca. Oko 44 odsto demokratskih glasača kaže da je on prestar da bi se kandidovao. Anketa Rojtersa i Ipsosa je pokazala da ima prednost od 43 do 38 odsto u odnosu na Trampa, zbog čijih je godina javnost takođe zabrinuta, a 35 odsto republikanaca kaže da je i on prestar. Prema rezultatima ankete, većina američkih glasača ne žele ni Bajdena ni Trampa za novog (starog) predsednika.

„Dok obe stranke ne ponude nešto novo, Amerika nema drugog izbora“ kaže Majkl Stil, bivši predsednik Rebupličkog nacionalnog komiteta.

Bil Galston, bivši savetnik predsednika Bila Klintona, rekao je kako je dugo verovao da ih čeka revanš. „Nema mnogo entuzijazma za revanš, ali na kraju će ljudi veoma čvrsto izabrati stranu i ne očekujem da će to biti izbori sa malom izlaznošću.”

Galston, viši saradnik istraživačkog centra Brukings instituta u Vašingtonu, dodao je: „Još uvek je slučaj da ljudi stariji od 50 godina glasaju u mnogo većem procentu od ljudi koji imaju manje od 50 godina, a posebno od onih ispod 30 godina.” Dodao je da će nova generacija postati mnogo odlučnija kada počne da glasa u broju koji je srazmeran njenom potencijalnom demografskom uticaju. Ali ne ranije.

Nakon “Hilari Klinton protiv Trampa 2016.“ i “Bajdena protiv Trampa 2020.“ (koji je zabeležio najveću izlaznost u više od jednog veka), revanš između njih dvojice bio bi treći uzastopni izbori na kojima će, u prvom planu, biti negativna pristrasnost, a mnogi birači animirani svojim nezadovoljstvom prema kandidatu druge strane.

Džon Zogbi, autor i anketar, rekao je da su republikanci pomahnitali zbog Bajdena, a da demokrate Trampa vide kao inkarniranog đavola. On je naglasio to da veliki broj amerikanaca nikako ne voli jednog od ova dva politička kandidata, te da će zbog toga izaći da glasa. Dodao je da smatra da su Demokrate, za sada, u prednosti.

Revanš “Bajden protiv Trampa” takođe bi ostavio Ameriku pred 250. rođendanom 2026. godine bez predsednice i sa samo jednim afroameričkim predsednikom u svojoj istoriji. Loše je u poređenju sa Australijom, Britanijom, Finskom, Nemačkom, Novim Zelandom i brojnim nacijama koje su izabrale žene za lidere.

Tramp bi mogao da izabere ženu za kandidaturu. Potencijalna kandidatkinja mogla bi da bude Niki Hejli, bivša američka ambasadorku u UN i jedna od njegovih rivala za republikansku nominaciju. Bajdenu će se u njegovoj kandidaturi za 2024. pridružiti i njegova potpredsednica Kamala Haris, koja je istaknuta u video snimku njegove kampanje.

Neki republikanci kažu da su umorni od Trampove politike “žaljenja i bezobraznog ponašanja” – i njegovih “ponovljenih izbornih poraza”. Desantis još nije zvanično pokrenuo svoju kampanju, a Tramp bi takođe mogao da se suoči sa konkurencijom svog bivšeg potpredsednika Majka Pensa, senatora Tima Skota i drugih.

Tramp je ovog puta “posebno ranjiv” nakon što je postao prvi (bivši) predsednik koji se suočio sa krivičnim prijavama. Za razliku od Bajdenove predizborne najave, Trampu se ove nedelje sudilo u građanskoj tužbi, zbog optužbi spisateljice Džin Kerol da ju je silovao u garderobi robne kuće sredinom 1990-ih. On je negirao navode.

Malkolm Kenijata (32), prva LGBTQ+ osoba koja je član skupštine Pensilvanije, izjavio je da će ova kampanja će biti najjasniji kontrast koji je javnost ikada videla, jer veruje da će Donald Tramp biti kandidat. „Pod Trampom ste videli najviše gubitaka radnih mesta od bilo kog predsednika u američkoj istoriji, ekonomski trenutak previranja koji je proizašao iz Covida. Uzbuđen sam što ću izaći tamo i biti deo pričanja priče o tome šta su bili pravi uspesi predsednika Bajdena. Ne morate glasati za Bajdena. Srećan sam i uzbuđen što ću ja glasati za njega, jer je postigao toliko toga i iskreno, nije me briga koliko ima godina. Briga me šta bi to značilo za radne porodice poput moje.”