Džo Bajden u nedelju dolazi u kratku posetu Evropi povodom rata u Ukrajini, a članstvo u proširenom vojnom savezu NATO-a i odobrenje SAD za kasetnu municiju će verovatno biti ključne tačke razgovora. Njegov savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan rekao je da će putovanje „pokazati predsednikovo vođstvo na svetskoj sceni“, kako prenosi Gardijan.
Američki predsednik doputovaće noću u London, uoči sastanaka sa britanskim premijerom Rišijem Sunakom i kraljem Čarlsom, a zatim će se uputiti na ključni samit NATO-a u Viljnusu, u Litvaniji, pre nego što otputuje u Helsinki da poželi dobrodošlicu najnovijoj članici NATO-a – Finskoj.
Uprkos Sunakovom nestabilnom političkom položaju, on je podstakao bliske veze sa Bajdenom i to će biti njihov šesti sastanak otkako je Sunak preuzeo dužnost u oktobru prošle godine. Kabinet premijera saopštio je u subotu da je Velika Britanija „vodeći evropski saveznik u NATO-u i najvažniji trgovinski, odbrambeni i diplomatski partner Sjedinjenih Država“.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan sastali su se u petak u Istanbulu, gde je Erdogan izrazio podršku članstvu Ukrajine u NATO.
Sunakov mandat je bio lepa promena tempa nakon što je „postojala neka zabrinutost da je Boris Džonson labav top“, kaže Maks Bergman, bivši zvaničnik Stejt departmenta koji vodi evropski program u Centru za strateške i međunarodne studije.
Bajden će se sastati sa kraljem u zamku Vindzor po prvi put od Čarlsovog krunisanja, gde se očekuje da će razgovarati o klimatskoj krizi, pitanju koje je bilo u fokusu oba lidera, i kako finansirati inicijative za rešavanje problema. Kada su se njih dvojica sastala na klimatskom samitu Cop26 u Škotskoj pre dve godine, Bajden je pohvalio Čarlsovo vođstvo na tu temu, rekavši mu: „Trebaš nam snažno.”
Bajden će od utorka provesti dva dana u Viljnusu, glavnom gradu Litvanije, koji je domaćin godišnjeg samita NATO-a. On će učestvovati na sastancima sa liderima i održati govor sa Univerziteta u Viljnusu.
Verovatno će se američki predsednik suočiti sa pitanjima zašto je odobrio isporuku kasetne municije Ukrajini, oružja koje je više od dve trećine članica NATO-a zabranilo jer ima evidenciju o nanošenju neselektivnih civilnih žrtava, sa neeksplodiranom municijom potencijalno izazivajući smrtne slučajeve decenijama kasnije.
Za generalnog sekretara alijanse Jensa Stoltenberga, samit će „poslati jasnu poruku: NATO je ujedinjen i ruska agresija se neće isplatiti“. Ali NATO se takođe borio da premosti podele oko važnih pitanja. Finska je ove godine primljena u alijansu, ali su članstvo Švedske zadržale Turska i Mađarska.
Takođe postoje neslaganja oko toga koliko brzo uputiti poziv Ukrajini za pridruživanje NATO-u. Zemlje na istočnom krilu alijanse žele da se kreću brzo, gledajući na to kao na način da odvrate rusku agresiju. SAD i drugi zagovaraju oprezniji pristup. Sam Bajden je primetio u intervjuu za CNN koji je emitovan u petak: „Mislim da u NATO-u nema jednoglasnosti oko toga da li da uvede Ukrajinu u NATO porodicu sada, u ovom trenutku, usred rata… Ako rat se dešava, onda smo svi u ratu. Mi smo u ratu sa Rusijom, ako je to slučaj.
Bajden će posetiti Helsinki. Nordijska zemlja je u aprilu postala 31. članica NATO-a, okončavši svoju istoriju nesvrstanosti i demonstrirajući kako je ruska invazija na Ukrajinu imala suprotan efekat u Evropi. Finska je trebalo da se pridruži zajedno sa susedom Švedskom, čiji je prijem zastao zbog Turske i Mađarske. NATO zahteva jednoglasnu saglasnost svih svojih članica za proširenje.
Švedski premijer Ulf Kristerson posetio je Belu kuću u sredu i sastao se sa Bajdenom kako bi održao pritisak za članstvo. Ali malo je nade da će to pitanje biti rešeno u Vilnjusu.
Bela kuća Bajdenovu posetu Helsinkiju najavljuje kao „samit američko-nordijskih lidera“ i biće mnogo drugačija prilika u odnosu na poslednji put kada je američki predsednik posetio Helsinki pre pet godina.
Tokom tog putovanja, Donald Tramp je održao konferenciju za novinare sa Putinom i odbacio zabrinutost oko ruskog mešanja u Trampovu izbornu pobedu. Sada Bajden ide u grad da pokaže kako je njegova administracija držala liniju protiv Moskve i proširila zapadnu odbranu.
Tagovi
