Džo Bajden vodi u četiri ključne države pred predstojeće izbore za predsednika SAD.
Bivši potpredsednik SAD ima prednost u Pensilvaniji, na Floridi, u Arizoni, dok je prednost u Viskonsinu najveća, pokazuju ankete, a prenosi Njujork tajms.
Analize pokazuju da je Bajden ojačao podršku zbog većeg broja apstinenata koji nisu učestvovali na prethodnim izborima 2016. godine, a sada, čini se, izlaze na glasanje u velikom broju.
Bajden najveću razliku u odnosu na Donalda Trampa ostvaruje u Viskonsinu – 52 prema 41 odsto.
Bajdenov učinak na izbornoj mapi nepuna dva dana pred izbore je najbolji još od 2008. godine, kada je uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, Barak Obama ostvario 365 glasova Izbornog koledža.
Trampu se tako sužava put do osvajanja 270 glasova elektorskih glasova, koliko je potrebno da bi se ostvarila pobeda na izborima, osim ukoliko nije reč o sistemskoj grešci u istraživanjima javnog mnjenja, piše Njujojk tajms.
Bajden vodi na Floridi – 47 prema 44 odsto. Vodi sa šest odsto razlike u Arizoni i Pensilvaniji.
Sa druge strane, Tramp ni u jednoj državi nije ostvario podršku iznad 44 odsto.
Granica greške je 3,2 procentna poena u Viskonsinu i na Floridi, 3 u Arizoni i 2,4 u Pensilvaniji.
Prema dostupnim podacima, više od 90 miliona Amerikanaca već je glasalo na izborima, zahvaljujući mogućnosti ranog glasanja.
Tramp, koji je na prethodnim izborima ostvario tesne pobede u sve četiri pomenute „kolebljive države“, sada ima znatno teži zadatak.
Aktuelni predsednik, sa projekcijom glasova, ne stoji najbolje ni u Mičigenu, još jednoj velikoj državi koju je „osvojio“ 2016. godine, u trci sa tadašnjom kandidatkinjom demokrata Hilari Klinton.
Tramp je nastavio da održava prednost kod glasača koji su prevagnuli na prethodnim izborima – mahom belaca, konzervativaca i građana bez fakultetskog obrazovanja.
Na Floridi je Tramp donekle popravio poziciju među hispanskim glasačima, ali je značajno podbacio kada je reč o belcima i glasačima sa fakultetskom diplomom.
Na nacionalnom nivou, Tramp se suočava sa padom podrške kod žena, birača iz ruralnih sredina, mladih, starijih i, posebno, kod novih glasača. Ispitani apstinenti su u sve četiri države u kojima Bajden vodi istakli da će podržati upravo kandidata demokrata. U tu grupu uključeni su i oni koji nisu imali pravo glasa pre četiri godine.
U Viskonsinu, građani koji nisu glasali na prethodnim izborima favorizuju Bajdena sa 19 odsto razlike u odnosu na Trampa. Slične preferencije primećene su i na Floridi – 17 odsto. U Pensilavniji je ta prednost 12, a u Arizoni 7 odsto.
Takođe, mnogi od njih koji nisu glasali 2016. već su ostvarili svoje pravo na ovim izborima, zahvaljujući ranom glasanju. Ta cifra je iznosila 56 odsto u Viskonsinu i 36 odsto na Floridi.
Ukoliko Tramp bude poražen, piše u analizi Njujork tajmsa, ključan faktor će biti podrška žena.
Bajden je ostvario dvocifrenu procentnu razliku u odnosu na Trampa u sve četiri savezne države kada je reč o glasovima ženskog pola. Tako je i više nego anulirana prednost koju Tramp ostvaruje kod pripadnika muškog pola.
U Arizoni je aktuelni predsednik SAD ima 8 odsto prednosti u odnosu na Bajdena kada je reč o glasovima muškaraca, ali kandidat demokrata vodi sa 18 odsto razlike među ženskim biračima.
Druga grupa glasača koja stvara razliku u Bajdenovu korist jesu belci sa fakultetskim obrazovanjem, tradicionalno nastrojeni republikancima, koji su pobegli iz stranke u Trampovoj eri.
Takođe, Bajden bi mogao da bude prvi demokrata nakon 20 godina koji će ostvariti veću podršku kod starijih, birača koji su usled pandemije koronavirusa najviše ugroženi.
U Viskonsinu i Pensilvaniji prednost kod ove grupe birača je dfocifrena u Bajdenovu korist. Na Floridi i u Arizoni je podrška, čini se, ujednačena, što je opet uspeh za Bajdena, budući da je Tramp na prethodnim izborima ostvario ubedljivu prednost kod ove grupe birača.
Tagovi
