Andrej Barna je najbrži srpski plivač u istoriji. Za to smo dobili potvrdu u polufinalu Olimpijskih igara u Tokiju, kada je na 100 slobodno isplivao 47,94 i oborio rekord Milorada Čavića postavljen pre 13 godina na OI u Pekingu.
Barna je tako kompletirao rekorde na sprinterskim deonicama najbrže plivačke discipline jer je na Evropskom prvenstvu u Budimpešti u maju ove godine, oborio rekord i na 50 slobodno, isplivavši 22,14.
„I zadovoljan sam i nisam. Vremenom sigurno jesam i iskreno sam se nadao da će vreme ispod 48 biti dovoljno za finale. Sa druge strane nisam očekivao da će ostali tako dobro plivati posle jučerašnjih kvalifikacija“, rekao je Barna neposredno posle trke u Tokiju, prenosi Sport klub.
Međutim, druga njegova izjava nakon nastupa u polufinalu Olimpijskih igara, privlači veću pažnju.
„Iskreno ja još ne znam da li ću i dalje da plivam. Živim u Americi, na Univerzitetu Lujvil u Kentakiju sam na postdiplomiskim studijama. Tamo mi je i trener Kris Lindauer, koji ima ogromne zasluge za ovaj rezultat. Moji planovi su vezani za ostanak u Americi, troškovi su ogromni i planiram da se zaposlim. Iz Srbije nemam finansijsku podršku, jer nisam u sistemu finansiranja. Videćemo još kako će stvari odvijati“, rekao je najbrži srpski plivač u istoriji.
Barna ima 23 godina i ovakva izjava bi mogla da zabrine one koji se bave srpskim sportom, s obzirom na to da je posle vrlo uspešnog nastupa na Olimpijskim igrama, jedan sportista na ovaj način govorio o svojoj sportskoj karijeri.
Dokle god je u koledž sistemu, na Lujvilu, Barna ima mogućnost da živi i trenira u ambijentu koji je predviđen za učenje, razvoj i trening. Kada napusti koledž sistem nakon diplomiranja, za taj ambijent će sam morati da uloži novac.
Do isplivane A norme, Barna je bio stipendista Plivačkog saveza Srbije i primao međunarodni nivo stipendije koji iznosi više desetina hiljada dinara. Kada je isplivao A normu za OI ušao je i u sistem finansiranja Olimpijskog komiteta, ali i dalje ne govorimo o novcu koji može da pokrije sve troškove treninga koje ima.
Stipendija koju je do sada dobijao mogla bi da mu pokrije najviše tri dana u trenažnom centru u Sijera Nevadu, jednom od najkvalitetnijih mesta za treninga na svetu.
Najbrži srpski plivač u istoriji imao je pre dve godine i zdravstveni problem kog se rešio tek posle operacije, pa su verovatno svi ti akumulirani razlozi doprineli da nastavak plivačke karijere iz njegovog ugla bude „neizvestan“.
Plivanje nije među sportovima u kojima činjenica da ste među najboljima na svetu u onome što radite, obezbeđuje egzistenciju i bezbrižnu budućnost.
Zbog toga je ovakvo razmišljanje sportiste koji je u svojoj disciplini bio 9. na Olimpijskim igrama racionalno.
„Znam da mogu još mnogo da pružim, ali trenutno je apsolutno sve neizvesno što se tiče nastavka karijere“, objasnio je Barna.
Tagovi
