Godinama su bili veliki neprijatelji, ali sada turski predsednik Redžep Tajip Erdogan kaže da ne isključuje susret sa sirijskim predsednikom Bašarom al Asadom. Erdogan je prošle sedmice najavio mirovni proces za Siriju, u kojem bi, pored Ankara i Damaska, učestvovala i Moskva.
Prema pisanju turskog lista Hurijet, šefovi diplomatija tri zemlje bi mogli da se sastanu već tokom dolazećeg vikenda. Prethodno su se šefovi tajnih službi već sreli u Moskvi.
-pročitajte još: Erdoganov ostanak na vlasti je u Putinovom interesu
Poznavaoci prilika kažu da je to Asadova šansa da se vrati na međunarodnu binu. Njegovi protivnici u Siriji stoga danima protestuju protiv Erdoganovih najava.
„Asad je dobio rat utoliko što kontroliše najveće delove zemlje, iako ni izbliza celu zemlju“, kaže nam politikolog Kristofer Filips sa londonskog Univerziteta „Kraljica Meri“.
Decenija rata donela je ogromna razaranja i Pirovu pobedu režimu. „Ali u vojnom pogledu, opozicija više ne predstavlja ozbiljnu alternativu Asadu“, dodaje Filips.
Turska je dugo bila glavni sponzor naoružane sirijske opozicije i pobunjenika. Erdoganov režim je obilato slao oružje i godinama se nadao Siriji bez Asada na čelu. Sada je, suočen sa činjenicama na terenu, napustio taj kurs.
Erdogana brinu Kurdi i izbeglice
Može biti da se Erdogan uzda u Asadovu pomoć u potiskivanju partije sirijskih Kurda PYD i njihovih vojnih jedinica iz pogranične oblasti. Te kurdske formacije važe za bliske Radničkoj partiji Kurdistana koja je za Erdogana državni neprijatelj broj jedan.
Tokom godina su turske snage više puta napadale kurdske oblasti na severoistoku Sirije, vojna invazija i dalje nije isključena.
„Nisam sigurna da će se Asad upustiti u zajednički kurs prema Kurdima sa Erdoganom“, kaže nam Bente Šeler, poznavateljka Bliskog istoka iz nemačke Fondacije „Hajnrih Bel“. Jer, kako dodaje, premda Asad nije presrećan kurdskim zahtevima za autonomijom, Kurdi na severoistoku su mu bitan partner.
Drugo što bi moglo zanimati Erdogana je povratak oko četiri miliona sirijskih izbeglica koje su trenutno u Turskoj. U junu turskog šefa države čekaju predsednički izbori, a dobro zna da sve više Turaka ne odobrava toliki broj izbeglica. Država delom finansira njihov smeštaj i potrepštine, što je sve teže, s obzirom na divovsku godišnju inflaciju od 85 odsto.
Ali, kako smatra Bente Šeler, teško da Asadov režim ima interesa da se u razorenu i osiromašenu zemlju vrate milioni ljudi.
Signali sa Arabijskog poluostrva
Prošle sedmice je Asada u Damasku posetio i ministar spoljnih dela Ujedinjenih Emirata Zajed al Nahjan. Emirati su, uz Saudijsku Arabiju, najzagriženiji protivnik iranskog uticaja u regionu.
Vladajuća klika u Siriji tradicionalno je bliska Iranu, a tokom sukoba u velikoj meri se oslanjala na libansku šiitsku paravojsku Hezbolah koju kontroliše Teheran. I to u takvoj meri, da je Asad na neki način zavisan od Hezbolaha. Pitanje je šta bi Emirati mogli da ponude, a što bi bilo izbliza tako atraktivno za Asada.
-pročitajte još: Ruska taktika u Siriji i Ukrajini je vrlo slična
Osim Irana, Asadov opstanak na vlasti je bez sumnje vojnom intervencijom u Siriji osigurala Rusija. No ta zemlja na vojnom polju u Ukrajini prolazi lošije nego što se nadala, a međunarodno je u dobroj meri izolovana.
U samoj Siriji ima sve više protesta protiv Asada, od kojih bi neki, kažu stručnjaci, opet mogao da preraste u oružani. Posebno jug Sirije kontrolišu paravojske koje su zvanično odane režimu, ali je pitanje koliko su pod kontrolom.
„Asadova vlast deluje stabilno na prvi pogled“, kaže Šeler. „Ali mnogim delovima zemlje koje zvanično kontroliše zapravo upravljaju pojedine paravojske nalik mafiji. One naravno imaju odrešenije ruke ukoliko se Iran ili Rusija ne umešaju.“
Zapad neće da priča – za sada
Za razliku od diplomatskog preporoda u regionu, Asada na Zapadu i dalje čekaju samo zatvorena vrata. Kako kaže politikolog Kristofer Filips, za zapadne prestonice Asad je ratni zločinac sa kojim nema priče.
No, i tamo znaju da bez Asada neće biti potpunog smirivanja i obnove Sirije kao i rešenja pitanja izbeglica. Asad je toga svestan.
Bente Šeler misli da bi puzajuća politička rehabilitacija Bašara al Asada imala katastrofalne posledice. „Jer mnogo od onog što je Asad postigao bilo je moguće samo uz žestoko kršenje međunarodnih normi. Bio bi opasan primer za druge konflikte ukoliko jači ili naizgled jači izgura svoje iako krši važeće pravo.“
Posebno mračno deluje perspektiva miliona sirijskih izbeglica. Tamo gde se danas nalaze, poput Turske, sve više ljudi ih odbija. Ukoliko bi se vratili, mnoge bi sačekao politički progon od strane Asadovog režima.
Tagovi
