Odnos Bate prema onima koji su znali šta on to u sebi ima i šta sve može da kaže bio je najlošije skrivana tajna ovdašnjeg društvenokulturnog žurnalizma.
Evo, za primer, samo jedne crtice iz sarajevskog “Oslobođenja” od 3. aprila 1971:
– Kad već nećete da govorite o svojoj ulozi u monodrami “Putnik” Dragoslava Mihailovića, onda bar objasnite kakva tematska i misaona veza postoji između dvije priče različitih autora iz kojih je nastala predstava?
– Ni na to vam ne znam odgovoriti. Upitajte reditelja.
– Aleksandar Mandić je u vojsci.
– Onda autore.
– Ne vidimo ih ovdje.
– E, onda se snađite.
Novinar zaključuje pasus rečenicom: “Neljubazan neki sagovornik, zar ne?”
Sedamdeset godina zagrebački magazin “Start” bio je sami vrh balkanskog novinarstva. Tiraži – ili “naklade” – bili su astronomski, nije bilo slobodoumnije Jugoslovenke koja se ne bi obnažila pred njihovim kamerama, ni političara koji nije trčao da im da intervju, ni glumca ili reditelja koji svoj novi film ili predstavu ne bi poželeo da reklamira baš u “Startu”.
Samo Batu nikako nisu mogli da uhvate.
Da bi mu nekako do’akali, iz uredništva su se setili da pošalju svog povremenog saradnika, mladog Slobodana Šemberu. Šembera ni tada nije bio samo novinar, njega će Hrvatska enciklopedija pre svega nazvati “književnikom i publicistom”. U sedmičniku za kulturu “Telegram” objavljivao je kozerije, kasnije sabrane u knjizi “Memoari jednoga tajnika”, javljao se u “Večernjem listu” i “Startu”, voleo da protne i reklamira taj agramski govor i u svoje tekstove i u svoje drame i u radio-komedije.
Uspeo je nekako Šembera da priđe Bati, za “Start” broj 197, od 11. avgusta 1976. Zaskočili su ga u restoranu “Mačak” u Puli on i fotograf Matija Koković. Intervju ćemo dati integralno, ponajpre jer predstavlja na trenutke razigrani, na trenutke zamišljeni razgovor. Nema tu ulepšavanja, kao da je samo svukao novinar sve sa magnetofona i pustio tako. I zato je dragocen, pomalo krt i krut, ali odzvanja, evo, do danas…
“Dao je brojne uloge i dobio brojne nagrade”, predstavlja ga Šembera. “Samo nešto Bata Stojković nije uopšte dao, već četiri godine nijedan intervju. I kad sam ga u ‘Mačku’ gledao onako nasmešenog i dobre volje, još nisam znao hoće li naš razgovor završiti na tom uvodu i na prvom pitanju. Ono je glasilo:
Zašto ne volite publicity? Zašto sam ja na ovaj intervju morao toliko čekati? Zašto je još sada, dok razgovaramo, nesigurno hoću li ga privesti kraju? Zašto, kad mnogi glumci žive danas svoje glumstvo od raznoraznih intervjua i članaka po novinama, radio-stanicama, televizijskim stanicama i sličnim drugim medijima?
Stojković: Ne umem o umetnosti da pričam na „vi“. O pozorištu bih voleo da razgovaram samo na „ti“. Inače zbrkam – ti i vi.
Dobro, ne berimo brigu! Ti meni kaži „ti – Start“, a ja ću tebi „ti – Bato“, i eto, vodiću te dalje u razgovoru s „Bato – dvotačka“, a ne sa „Stojković – dvotačka“. Može li tako?
Bata: E, pa možda bismo tako mogli…
Start: Dobro, Bato, zašto onda mučiš novinare? Nije, nego si ti druga profesija! Moja profesija zavisi od inspiracije, moja profesija ne izrasta iz zadatog zadatka. Jeste, ona može biti iz zadatog zadatka, jer kad ja odigram ulogu, ja sam glumac, ali to još ne znači da sam umetnik. A ovo društvo, kad je reč o glumcu, uvek voli da kaže – dramski umetnik, pozorišni umetnik, filmski umetnik… Moja želja da to budem, to je čista inspiracija.
*Odlomak iz hit knjige o Danilu Bati Stojkoviću koja se dobija na poklon uz Nedeljnik
***
Nedeljnik i u novom broju od 22. oktobra donosi novu poklon knjigu iy hit edicije “Veliki glumci: četvorica veličanstvenih” i Mond diplomatik na srpkom jeziku.
Napravi svoju kolekciju
Svi čitaoci Nedeljnika od 22. oktobra na poklon dobijaju hit knjigu o Bati Stojkoviću, a u narednom broju ćete moći da čitate nepoznate priče iz života još jednog velikana – Zorana Radmilovića.
Tagovi
