Bauk nuklearne katastrofe kruži Evropom: „Zaporožje je potpuno van kontrole“

Havarije u nuklearnim elektranama u Černobilju 1986. i Fukušimi 2011. godine predstavljaju do sada najveće nuklearne katastrofe čije će se posledice osećati još mnogo vekova pa i milenijuma. Međutim, eventualno oštećenje jednog ili više od šest nuklearnih reaktora ili pomoćnih sistema u Zaporožju, najvećoj nuklearnoj elektrani u Evropi, koja se od početka ruske invazije na Ukrajinu nalazi pod kontrolom ruskih snaga, a trenutno usred intenzivnih ratnih operacija, ima izuzetan potencijal da izazove havariju kakva do sada nije viđena.

Iako na prvi pogled razvoj ovakvog scenarija deluje gotovo nezamislivo, okolnosti u kojima nuklearna elektrana u Zaporožju trenutno funkcioniše su takve da nuklearna katastrofa sa nesagledivim posledicama po čitavu Evropu predstavlja sasvim realnu i zastrašujuću mogućnost.

U intervjuu 2. avgusta, generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Mariano Grosi naglasio je da je situacija u nuklearnoj elektrani Zaporožje „potpuno van kontrole“, kao i da kada se sve okolnosti uzmu u obzir, postoji čitav „katalog stvari koje nikada ne bi trebalo da se dešavaju ni u jednom nuklearnom objektu.“

Sedam stubova nuklearne bezbednosti

Na samom početku ruske invazije na Ukrajinu generalni direktor IAEA Grosi definisao je sedam nužnih stubova nuklearne bezbednosti koji predstavljaju set principa prema kojima bi se procenjivalo stanje u ukrajinskim nuklearnim elektranama pod kontrolom ruske vojske, pre svega u ugašenoj nuklearnoj elektrani u Černobilju i najvećoj evropskoj u Zaporožju.

Iako deluje donekle iznenađujuće da su ovih sedam stubova definisani tek na početku ruske invazije na Ukrajinu, činjenica je da se do sada nikada nisu vodile ratne operacije na teritoriji zemlje koja ima nuklearne elektrane.

Ženevska konvencija i njeni Dodatni protokoli, kao i čitav niz rezolucija IAEAzabranjuju ratna dejstva u okolini nuklearnih elektrana. S druge strane, ovih sedam stubova predstavljaju plod višedecenijskog iskustva velikog broja zemalja i same IAEA u radu sa nuklearnim reaktorima.

Sedam stubova nuklearne bezbednosti podrazumevaju: očuvanje fizičkog integriteta svih postrojenja; obaveznu potpunu funkcionalnost svih bezbednosnih sistema; da osoblje mora da bude u mogućnosti da izvrši svoje bezbednosne dužnosti u potpunosti oslobođeno nepotrebnih pritisaka; obavezno postojanje bezbednog eksternog napajanja energijom za sve nuklearne objekte; obavezno postojanje neprekidnih logističkih lanaca snabdevanja i transporta ka i od nuklearnih objekata; obavezno postojanje efikasnih sistema za praćenje radijacije na licu mesta i daljinski, kao i mera pripravnosti i reagovanja u vanrednim situacijama; obaveznu komunikacija sa regulatorima i drugim institucijama.

Na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koja je održana 11. avgusta 2022. godine, generalni direktor IAEA naglasio je da su u Zaporožju svih sedam stubova nuklearne bezbednosti kompromitovani ili ozbiljno narušeni. Istovremeno, naglasio je i da će potpuna slika stanja u Zaporožju biti poznata tek posle misije eksperata IAEA, koju ruska strana za sada uporno odbija.

Stanje u nuklearnoj elektrani Zaporožje

Iako su pomoćne i administrativne zgrade pretrpele manja oštećenja još na početku ruske agresije, tokom granatiranja 5. avgusta i narednih dana, sistem napajanja električnom energijom teško je oštećen, zbog čega je jedan nuklearni reaktor prinudno ugašen. Tom prilikom aktivirani su bezbednosni sistemi i dizel agregati koji su obezbedili napajanje električnom energijom ugroženih reaktora, a pre svega sistema za hlađenje reaktora.

Granatiranje je oštetilo i rezervoare azota i kiseonika u blizini nuklearne elektrane zbog čega su vatrogasci bili prinuđeni da intervenišu, ali razmere oštećenja trenutno nisu poznate. Nekoliko projektila palo je i u blizini kontejnera sa nuklearnim otpadom.

Prekinuti su i daljinski sistemi za merenje radijacije u nuklearnoj elektrani koje IAEA koristi u preko 120 nuklearnih elektrana i drugih objekata u 25 zemalja.

Ukrajinsko osoblje ima ograničen pristup bezbednosnim sistemima. Osim toga, umorno je i pod velikim stresom, budući da se još od početka ruske invazije nalaze pod strogom kontrolom nekoliko stotina naoružanih ruskih vojnika.

Na sednici Saveta bezbednosti 11. avgusta Grosi je izneo procenu eksperata IAEA da ne postoji trenutna opasnost od izbijanja havarije u nuklearnoj elektrani Zaporožje, ali da situacija može da se promeni svakog trenutka. Nažalost, svakodnevni događaji potvrđuju da ova upozorenja ne smemo zanemariti.

Primera radi, granate koje su 17. avgusta pale na samo desetak metara od kontejnera sa nuklearnim otpadom, mogle su u slučaju diretknog pogotka da izazovu izuzetno visoku kontaminaciju radioaktivnim otpadom na širem prostoru oko elektrane. Ovo bi bilo približno upotrebi takozvane „prljave atomske bombe“, u kojoj konvencionalna eksplozija može da rasprši visoko radioaktivne čestice kakve se mogu naći u nuklearnom otpadu, dugoročno kontaminiraju prostor u rasponu eksplozije, i izazovu neprocenjive posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Još od juna IAEA je spremna da poseti Zaporožje radi procene opšteg stanja i bezbednosnih sistema u najvećoj nuklearnoj elektrani u Evropi. Međutim, kako je na sednici Saveta bezbednosti naglasio generalni direktor IAEA Grosi, „zbog političkih faktora“, što se pre svega odnosi na nedostatak volje ruske strane da obezbedi pristup ekspertima IAEA, navodno zbog zabrinutosti za njihovu bezbednost, nije bilo moguće sprovesti ovu misiju.

Da li postoji opasnost od nuklearne katastrofe?

Nuklearne elektrane predstavljaju najstrožije regulisane industrijske objekte, ali istovremeno i veoma kompleksna postrojenja u kojima i najmanja nezgoda može da izazove katastrofalne posledice.

Dovoljno je podsetiti se da se nuklearna katastrofa u Černobilju desila tokom rutinskog testa bezbednosnih sistema kojim je upravljalo iskusno osoblje. U Zaporožju se osoblje nuklearne elektrane nalazi pod kontrolom naoružanih okupatorskih ruskih vojnika, u okolnostima intenzivnih ratnih operacija u Ukrajini, dok se sama elektrana nalazi na liniji fronta

Havarija u Fukušimi 2011. godine, pokazala je da su nuklearne elektrane projektovane da prežive veća oštećenja, uključujući i one izazvane elementarnim nepogodama. Međutim, iako su nuklearni reaktori u Fukušimi inicijalno bili neoštećeni jakim zemljotresom, nalet cunamija prekinuo je napajanje električnom energijom i potopio dizel agregate koji bi omogućili rezervno napajanje sistema za hlađenje reaktora, zbog čega je na kraju došlo do pregrevanja i eksplozija u tri od četiri reaktora.

Napadi na nuklearnu elektranu u Zaporožju u proteklih desetak dana oštetili su određene pomoćne objekte kao i električnu mrežu. Redovno napajanje je, prema raspoloživim informacijama, svedeno na samo jedan visokonaponski vod, zbog čega su bezbednosni sistemi u nuklearnoj elektrani u Zaporožju u nekoliko prilika bili aktivirani radi obezbeđenja rezervnog napajanja električnom energijom.

Ovde je pre svega reč o dizel agregatima koji napajaju sistem za hlađenje reaktora. U slučaju da iz bilo kog razloga ovaj sistem prestane da funkcioniše, moguće je pregrevanje reaktora, topljenje nuklearnog goriva, naglo povećanje pritiska u samom reaktoru koje bi na kraju dovelo do eksplozije, poput onih u reaktorima u Fukušimi. Jednako je opasna i mogućnost pregrevanja i požara u skladištu isluženog goriva.

U oba slučaja, radioaktivne čestice bi završile u vazduhu i nemoguće je proceniti na koju stranu i koliko daleko bi vetrovi mogli da ih raznesu, ali postoji velika verovatnoća da bi, pored Ukrajine bile pogođene i druge zemlje centralne i istočne Evrope. Međutim, pravac kretanja radioaktivnog oblaka, nemoguće je predivdeti budući da bi zavisio od trenutnih vremenskih prilika.

Zastrašujuće je to što je situacija u Zaporožju takva da ovakav razvoj događaja sve više predstavlja realnu mogućnost.

Ko je kriv?

U okolnostima moguće nuklearne katastrofe koja bi ostavila nemerljive posledice po veliki deo Evrope, pitanje krivice gotovo da bledi pred potrebom i kontinuiranim zahtevima IAEA da se ratne operacije u širem regionu nuklearne elektrane Zaporožje u potpunosti obustave. Međutim, ovo pitanje podrazumeva i pitanje odgovornosti za ovakvu situaciju ili čak eventualnu nuklearnu katastrofu, koju nijedna strana nije spremna da prihvati.

Zabrinjavajuće je to što je na pomenutoj sednici Saveta bezbednosti UN prioritet svih članica ipak bio njihovo pozicioniranje u novom globalnom sukobu, dok je pitanje bezbednosti delimično ostalo u senci međusobnih sukoba.

Između ruskog i ukrajinskog ambasadora razmenjene su jednako teške optužbe za terorizam, granatiranje nuklearne elektrane, zloupotrebu situacije u propagandne svrhe, kao i blokiranje misije IAEA.

Blok zemalja predvođenih SAD (Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Irska, Norveška i Albanija) naglasili su da je ruska invazija na Ukrajinu glavni uzrok svih problema Zaporožju, pozvavši na obustavljanje svih vojnih operacija u blizini nuklearne elektrane i njeno vraćanje pod ukrajinsku kontrolu, kao i neodložnu organizaciju misije IAEA. Gana je takođe pozvala zaraćene strane na obustavljanje ratnih operacija u blizini Zaporožja i povlačenje ruske vojske iz Ukrajine, iako je izbegla pitanje odgovornosti.

Sve ostale članice Saveta bezbednosti su pozvale na zaustavljanje ratnih operacija u okolini nuklearne elektrane Zaporožje, iako su isto izbegle da optuže bilo koju stranu, uz određene originalne argumente i komentare. Ambasador Kine, koja ujedno i predsedava Savetom bezbednosti, u velikoj meri je relativizovao pitanje odgovornosti naglašavajući pozitivne korake obe strane, istovremeno ih pozivajući na suzdržavanje i pružanje podrške misiji

IAEA, sasvim u skladu sa svojom dosadašnjom politikom stidljive i ograničene podrške Rusiji.

Ambasadori Meksika, Brazila i Kenije su insistirali na poštovanju Povelje UN, statuta IAEA i međunarodnog prava uopšte, ne ulazeći u pitanje odgovornosti. Predstavnici Gabona i Ujedinjenih Arapskih Emirata prvenstveno su insistirali na smirivanju situacije, koristeći primer dogovora oko izvoza ukrajinskog žita kao jedan od mogućih modela rešavanja krize, indirektno naglašavajući i zavisnost šireg regiona Afrike i Bliskog Istoka od ukrajinskog žita.

Posebno je bila interesantna reakcija Indije koja je, s jedne strane, poput Kine izbegla da podrži bilo koju stranu naglasivši da su dijalog i diplomatija jedino sredstvo rešavanja konflikta. S druge strane, upozorila je i da rat u Ukrajini ima ogroman uticaj na zemlje u razvoju, distribuciju žita i veštačkih đubriva na globalnom nivou. Nedostatak bilo kakve osude ruske invazije na Ukrajinu jasan je pokazatelj nervoze političkog vrha Indije zbog sve bliže saradnje između Rusije i starog indijskog suparnika Kine, dok je istovremeno istaknuta i pozicija svojevrsnog zaštitnika zemalja u razvoju.

Međutim, ono oko čega su se svi složili jeste da je nuklearna bezbednost apsolutni prioritet, da se sedam stubova moraju poštovati, kao i da se misija IAEA u nuklearnoj elektrani Zaporožje mora pod hitno sprovesti. Jedino pitanje, koje je naglasio i generalni direktor IAEA Grosi, a oko kojeg još uvek nema jedinstvenog odgovora je – kako?

Jedan od načina je i proglašenje demilitarizovane zone u širokom krugu oko nuklearne elektrane Zaporožje, koju predlaže i generalni sekretar UN Antonio Gutereš, a što Rusija uporno odbija. Bez postizanja konsenzusa po ovom pitanju, ali i u okolnostima gde se kraj rata u Ukrajini ne može ni naslutiti, nuklearna katastrofa poput Černobilja ili Fukušime, ili čak veća od njih, nastaviće da bude užasavajuće realna mogućnost i opasnost po Evropu i svet.