„Aktuelna pandemija verovatno će dovesti do manjeg broja novorođene dece do kraja ove i početkom 2021. godine. Jedan verovatan razlog je ekonomska i socijalna neizvesnost u postepidemijskom periodu, a druga je neizvesnost oko samog toka i ishoda trudnoće.
Dosadašnji podaci i iskustva nam govore da je teško precizno predvideti kako će se na rađanje dece odraziti trenutna pandemija jer na to utiče mogo faktora, pa će se situacija u mesecima pa i godinama nakon epidemije razlikovati od zemlje do zemlje“, kaže za list „Danas“ doktor Milan Milenković, istaknuti stručnjak u oblasti reproduktivne medicine.
Milenković daje primere i zvaničnu statistiku rađanja nakon velikih prirodnih katastrofa, kriza ili epidemija, i kaže da je na osnovu toga teorija o „bejbi bumu“ vrlo mala.
„Pandemija kovid-19 izazvana virusom SARS-Cov-2 svakako će uticati na fertilitet i stopu rađanja, jer su se sve ranije epidemije i prirodne katastrofe koje su dovodile do povećane smrtnosti odražavale i na rađanje. Analiza autora Lyman Stone sa Instituta za porodične studije iz SAD je pokazala da su smrtnost i rađanje posle kriza u negativnoj uzročnoj vezi. Događaji koji uzrokuju visoku smrtnost, obično kao posledicu imaju pad rađanja devet meseci kasnije. Krize prouzrokovane epidemijama influence 1918, 1951. i 1957. godine, uragana Katrina i Maria 2005. i 2017. godine, kao i ebole u Zapadnoj Africi 2016. godine, dovele su do pada nataliteta u proseku od pet do 25 odsto u narednih 12 meseci“, navodi Milenković.
Međutim, posle neposrednog pada, sledi porast stope rađanja, dodaje. Tako je, recimo, epidemija SARS-a 2002. godine u Hongkongu dovela do pada rađanja devet meseci posle epidemije, ali i do značajnog porasta u sledeće dve godine.
„Epidemija ebole 2016. godine imala je za posledicu značajan porast rađanja osamnaest meseci kasnije. Međutim, epidemija zika fvirusom dovela je do pada rađanja od oko 25 odsto, ali je i posle dve gdoine broj novorođenih beba bio manji nego pre epidemije“, navodi Milenković.
To objašnjava time da pad nataliteta može biti posledica direktne smrtnosti ljudi u reproduktivnom dobu, ali i sporedni efekat gubitka osoba iz proodice, kao i ekonomske i socijalne neizvesnosti koja se javlja kao posledica epidemija i prirodnih katastrofa.
„S druge strane, registrovan je porast nataliteta neposredno posle cunamija u Indijskom okeanu 2004. godine. Međutim, glavni efekat na povećano rađanje nije dolazio iz porodica koje su izgubile najbliže u ovoj katastrofi, nego iz biskog okruženja kao reakcija na strah od eventualnog gubitka članova porodica. Sličan pozitivan efekat je zabeležen i posle kubanske raketne krize, bombaškog napada u Oklahomi i terorističkog napada u Njujorku“, objašnjava Milenković.
„Globalno, smrtnost izazvana virusom SARS-CoV-2 u populaciji starosti od 20 do 45 godina je između 0,2 do 0,3 procenta, a i u Srbiji je taj procenat veoma nizak, što je svakako jedan pozitivan prediktivni faktor što se tiče rađanja. Treba pomenuti i veću upućenost partnera jedno na drugo zbog novonastalih mera izolacije i karantina.
Jedna procena iz već pomenute analize Instituta za porodične studije je da će broj novorođene dece pasti za 50 odsto ako se inficira 30 procenata stanovništva, a pri stopi smrtnosti od 3,5 odsto i da bi stopa rađanja mogla da poraste za 0,3 do 40 odsto u narednom četvorogodišnjem periodu. Činjenica je da je taj raspon veliki, govori nam da je teško napraviti dobar predikcioni model i da na to utiče mnogo faktora, kao id a će se razlikovati od zemlje do zemlje, ocenjuje Milenković.
Ono što je do sada poznato, na osnovu publikovanih rezultata od oko 130 porođenih žena obolelih od kovid-19 jese da se infekcija ne prenosi na bebu tokom trudnoće i porođaja, ali da se rizik tog takozvanog „vertikalnog“ prenosa ne može potpuno isključiti.
„Virus nije izolovan u plodovoj vodi, kao ni iz krvi pupčanika, a ni iz majčinog mleka. Podaci iz jedne manje studije iz SAD nam govore da 86 odsto inficiranih trudnica ima blage simptome, 10 odsto ima teži oblik bolesti, dok se četiri procenta tih žena leči na intenzivnoj nezi. Međutim, za sada se ne zna kako virus može da utiče na razvoj bebe u materici u prvom i drugom tromesečju trudnoće, kaže Milenković.
Zbog nedovoljnog znanja vezanog za prvi deo trudoće, ali i zbog nesigurnosti oko kontrola trudnoća, s obzirom da se većinski resursi u zdravstvu angažovani na lečenju pacijenata obolelih od korone, Evropsko udruženje za humanu reprodukciju je izdalo preporuku sredinom marta da se sa trudnoćom sačeka. Preporuka se odnosila i na nastanak trudnoće metodom in vito fertilizacije (IVF). Međutim, obzirom da se situacija izazvana koronavirusom u većini evropskih zemalja smiruje, poslednja preporuka izdata krajem aprila je da se može početi s pripremama i selekcijom pacijenata za IVF, uz individualnu procenu i maksimalne mere higijene i zaštite, navodi Milenković.
NAJVAŽNIJE STVARI KOJE BI TREBALO DA ZNATE O KORONAVIRUSU:
Koji su glavni simptomi koronavirusa i kako ga razlikovati od sezonskog gripa
Šta možete da uradite da biste smanjili rizik od zaraze koronavirusom (kako da se pripremite za COVID-19)
Izbegavajte rukovanje i ljubljenje
Šta je „samoizolacija“ i kada je bi je trebalo primenjivati
Da li maska pomaže i kada bi trebalo da je nosimo?
Kako funkcionišu brzi testovi za koronavirus?
Čuvajte se infodemije (najezde lažnih vesti). Na primer, psi i mačke ne prenose koronavirus…
KORONAVIRUS:
„KUĆNA IZOLACIJA“ – Uslovi za dobijanje i preporuke za ukućane
RADITE OD KUĆE? – Evo kako da olakšate sebi
ŠTA ZNAČI IMATI „KONTAKT“ SA ZARAŽENIM?
Tagovi
