Dve godine nakon eksplozije, u luci u Bejrutu urušili su se silosi za žito. To je oživelo traumatična sećanja ljudi u glavnom gradu Libana i potkopalo nade da će istraga utvrditi odgovorne za katastrofu, piše Dojče vele.
Trenutak nije mogao da bude gori. Samo nekoliko dana uoči druge godišnjice od eksplozije u bejrutskoj luci, a u kojoj je poginulo 216 i ranjeno 6.000 ljudi, te uništeni domovi 300.000 stanovnika, urušili su se silosi za žito u severnom delu luke. Ovoga puta na sreću niko nije stradao.
Ali zvuk koji je pratio urušavanje ličio je na eksploziju. Vatra i oblaci prašine i dima podsetili su na traumu od 4. avgusta 2020. kada je u luci eksplodiralo 2.750 tona amonijumnitrata.
„Kao da nisu prošle dve godine“, kaže Vilijam Noun iz Bejruta. On je u eksploziji 2020. izgubio brata Džoa. „Još uvek osećam istu tugu kao i prvog dana“. Do urušavanja silosa visokih 50 metara, došlo je nakon višenedeljnih požara koje je izazvala fermentacija žita na letnjim vrućinama. Libanski ministar javnih poslova i saobraćaja Ali Hamijeh, koji je nadležan za luku, odbacio je optužbe da vlada nije preduzela ništa da spreči katastrofu, nakon što je pre tri nedelje izbio požar.
„Stručnjaci su nam rekli da je nemoguće izvaditi pšenicu zbog krhke strukture silosa“, rekao je Hamijeh i dodao da će vlada pokušati da sačuva sigurnije delove preostale strukture.
Preživeli hteli da zadrže silose kao spomenik
Oko silosa koji su pre dve godine u stvari zaštitili delove Bejruta od još većeg razaranja vođena je kontroverzna debata. U aprilu je libanska vlada odobrila njihovo rušenje, nakon što je stručna ekspertiza pokazala da bi mogli da se uruše.
Ali, mnogi koji su preživeli eksploziju, kao i porodice stradalih, tvrdili su da bi u silosima mogli da budu dokazi za sudsku istragu o eksploziji 2020. Neki su čak želeli i da silosi ostanu kao svojevrsno spomen-obeležje na tu tragediju. Za mnoge Libance oni su simbol korupcije vladajuće elite koja je, između ostalog, odvela zemlju u razornu finansijsku katastrofu.
Liban u „potpunom kolapsu“
Libanska funta bila je u slobodnom padu, sa stopom inflacije i do 90 procenata. Veliki delovi stanovništva su osiromašili. „Već viđamo dugačke redove ispred pekara“, kaže za DW Ana Flajšer, direktorka predstavništva nemačke Fondacije Hajnrih Bel u Bejrutu. Prema njenom mišljenju, Liban ne da je u krizi, već doživljava „potpuni kolaps“. Zbog toga su zemlji potrebne dalekosežne reforme, a ne „kozmetičke mere“. Da bi ljudi povratili bilo kakvo poverenje u vladajuću klasu, trebalo bi najpre da dođe do promene političkih prilika.
Mohamad Hage Ali, saradnik Bliskoistočnog centra Malcolm H. Ker Karnegi u Londonu, za DW ocenjuje da se „kriza u Libanu pogoršala, kako u politici, tako i u pravosuđu i ekonomiji“. On dodaje da su „izbori 2022. rezultirali nestabilnim parlamentom (nijedna stranka nije osvojila većinu, prim.red), zbog čega se kasni sa formiranjem nove vlade, a možda čak sa izborom novog predsednika“.
On sumnja da će sledeći libanski predsednik imati bilo kakav interesa da nastavi istragu o eksploziji u luci. „Najizgledniji kandidat do sada, Solejman Frangijeh, štiti bivšeg libanskog ministra javnih poslova i saobraćaja Jusefa Fenijanosa, koji je u centru istrage“, objašnjava Hage Ali.
Istraga i optužbe za opstrukciju
Tokom poslednje dve godine, istragu su pratile optužbe o sistematskoj političkoj opstrukciji. Hezbolah, kao jaka politička i vojna grupa u toj zemlji, kao i njegovi saveznici, navodno su prednjačili u nastojanjima da ometu istragu. Vodeći istražni sudija Fadi Savan je smenjen nakon što je optužio tadašnjeg premijera Hasana Dijaba i trojicu bivših ministara za „namerno ubistvo i nemar, što je dovelo do smrti desetina ljudi“ nakon eksplozije u luci. Istraga drugog istražnog sudije Tareka Bitara je u poslednjih osam meseci na ledu.
Kasacioni sud je u međuvremenu odlučio je bi najpre trebalo popuniti nekoliko upražnjenih mesta sudija, ali imenovanja bi najpre morao da potpiše ministar pravosuđa, a zatim da ih odobri ministar finansija. On je usko povezan s predsednikom parlamenta Nabihom Berijem iz pokreta Amal – a oni su saveznici Hezbolaha.
„Za budućnost ove zemlje važno je zahtevati da Tarek Bitar nastavi svoj rad i objavi svoje prethodne izveštaje“, smatra Ana Flajšer iz nemačke Fondacije Hajnrih Bel. Ipak, ona je svesna da bi i Bitar, čak i ako bude mogao da nastavi istragu, to radio samo u granicama koje su mu postavljene. I bez obzira, smatra Flajšer, „bilo bi veoma, veoma važno da on nastavi svoj rad, kako bi pokazao da postoji interes za razjašnjavanjem slučaja“.
„Dve godine bola i besa“
„Protekle dve godine bile su pune bola i besa“, kaže za DW Melvine Kuri, koja je u eksploziji zadobila povrede lica i ramena. Teško joj je da povruje da se ljudi koji su odgovorni za njene patnje kandiduju na izborima dok ona leži u bolnici i bori se sa bolovima nakon operacije.
Lama Fakih, direktorka Hjuman rajts voča za Bliski istok i Severnu Afriku kaže da je teško poverovati da niko od vladinih zvaničnika, recimo tadašnji privremeni premijer Hasan Dijab, nisu pozvani na odgovornost. Za to vreme, između 10 i 20 lučkih radnika je u pritvoru zbog eksplozije. Oni nemaju šansu da se brane sve dok je istraga na čekanju, dodaje Fakih za DW. Ona strahuje da se „situacija u skorije vreme neće promeniti“.
Tagovi
