Benon nije obavio zadatak: Nacionalpopulisti nisu osvoji tvrđavu Evropu

Američki nedeljnik „The Globalist“ našalio se na račun Stiva Benona, arhitekte pobede Donalda Trampa na izborima za Belu kuću 2016. godine, posvećujući mu digitalni epitaf: „Stiv Benon, propali krstaš“. Benon i njegov poslodavac u Pensilvanijskoj aveniji nisu uspeli u nameri da primene američki recept na drugoj obali Atlantika: suverenisti ne samo da nisu osvojili tvrđavu Evropu već se nalaze na silaznoj putanji posle vrhunca koji su imali tokom 2017. i 2018. godine. Benon nije mogao da se vrati u Vašington i parafrazira Stjepana Mesića: „Mislim da sam obavio zadatak, EU više nema i hvala vam lijepa.“

Otuda malo patetično a malo komično paradiranje Donalda Trampa u zgradi na Ist Riveru u Njujorku: „Budućnost ne pripada globalistima, budućnost pripada patriotima. Slobodni svet mora da zagrli nacionalne korene, ne sme da ih istrgne ili zameni“, besedio je Tramp sa govornice Generalne skupštine UN. Hajde sad objasni Trampu da to nije budućnost nego prošlost: od rađanja nacija u 19. veku, „patriote“ su uspele da zasene po brutalnosti i žrtvama čak i verske ratove.

Nacionalpopulisti ili suverenisti gube dah, trpe poraze a retki dobri rezultati su im uglavnom Pirovi, barem u EU. Parlamentarni izbori u Poljskoj i lokalni u Mađarskoj sledećeg vikenda mogli bi da zadaju još jedan nizak udarac Trampovim prijateljima na Starom kontinentu. U 2018. godini nacionalpopulisti su sanjali da postanu najjača politička grupacija u Evropskom parlamentu i da oboje u „crno“ dobar deo Evrope. U ovoj godini ostali su bez vlasti u Italiji, Austriji, Slovačkoj, prošli su loše na gotovo svim izborima, uključujući i one za Evropski parlament, a i Viktor Orban je spustio loptu i ne želi da napusti Evropsku narodnu partiju.

Čak i tamo gde su suverenisti dobro prošli, kao u landovima nekadašnjeg DDR-a, ostao im je gorak ukus delimičnog uspeha. Alternativa za Nemačku je povećala broj osvojenih glasova, ali nije uspela da preskoči demohrišćane u Saksoniji i socijaldemokrate u Brandenburgu, što im je bio zacrtani cilj. Uz to, skandali su pogodili seriju nacionalpopulističkih stranaka u Austriji, Rumuniji, Bugarskoj, Republici Češkoj.

Posebno poglavlje je Bregzit. Boris Džonson, Najdžel Faraž i engleski populisti uradili su više za EU i njeno jedinstvo nego svi proevropski nastrojeni lideri u poslednjih 10 godina. Paradoksalno, Bregzit se od trijumfa suverenista pretvorio u njihov Vaterlo. Trauma odlaska Velike Britanije imala je potpuno suprotan efekat od onoga koji su želeli Tramp i njegovi epigoni u Evropi, a najveću cenu će platiti britanski građani koji će izgubiti seriju privilegija a zauzvrat će dobiti recesiju, povećanje cena, smanjivanje plata i stajaće u redovima i kad ulaze i kad izlaze sa Ostrva. Danas je svima jasno da nije EU bila uzrok svih problema Velike Britanije, ali to više nije relevantno. Posle iskustva sa Bregzitom, nijednom evrofobičnom lideru na Kontinentu ne pada na pamet da definiše EU kao „tamnicu naroda“ ili da pravi neologizam koristeći reč „egzit“.

Međutim, bilo bi pogrešno potceniti nacionalpopuliste i pomisliti da je njihovo vreme prošlo. Vrlo je verovatno da su prošli svoj zenit, ali će oni još dugo ostati relevantna politička snaga.

Tekst Željka Pantelića, dopisnika iz Rima u Nedeljniku koji je na kioscima od 10. oktobra.

Digitalno izdanje Nedeljnika dostupno je na Novinarnici