Brojevi odjednom više nisu bili važni.
Beograd nije video najviše ljudi na jednom političkom skupu u istoriji, nisu oboreni istorijski rekordi, a Aleksandar Vučić nije dobio fotografiju iz vazduha kojom bi poklopio političke protivnike i proteste koji se mesec dana odvijaju u Beogradu. Najlakše bi bilo sve svaliti na kišu koja je padala tokom dva dana i dva politička skupa, ali samo još meteoropatija nedostaje kao boljka srpskoj politici.
Da Srbija posle 3. maja više nije ista, to je već postalo aksiom, duboko traumatizovano društvo je svoje traume izbacilo na površinu. Te promene nisu mogle da mimoiđu politiku, koja retko kada pokazuje lepšu stranu društva.
Kako nije bilo „istorijskih rekorda“, prvenstveno na skupu u organizaciji vlasti pod imenom „Srbija nade“, tako smo bili pošteđeni neukusnog – posebno imajući u vidu povod političkih turbulencija, pa i ona dva mitinga proteklog vikenda – prebrojavanja koga ima više.
I to što profesionalni „brojači“ protesta daju uravnotežene procene da su dva skupa, na stranu što je jedan bio organizovan uz preozbiljnu partijsku mašineriju, a drugi je manje-više bio spontano okupljanje, bila blizu po brojnosti, u pet-šest hiljada, kada se stvar baci u brojke – predstavlja poraz za vladajuće stranke. To su one fudbalske situacije kada nerešen rezultat više odgovara jednom timu.
CEO TEKST U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 1. JUNA. NA POKLON SE DOBIJA LUKSUZNI MAGAZIN, A DIGITALNA IZDANJA SU DOSTUPNA NA NSTORE.RS
