Prvi put kada je Željko Ivanović došao u Beograd, rodila se jedna velika novinarska karijera. Ovog puta mogla bi to biti spisateljska. Direktor i osnivač podgoričkih „Vijesti“, neki bi rekli „najuspešnijeg medija po glavi stanovnika“ u regionu, krajem godine u Beogradu je promovisao svoju knjigu, dramu „Ludi kralj“. Nije to otklon od dnevne politike i stvarnosti u književnost. Pre bi se reklo da je samo novi format u kom se priča priča o Crnoj Gori u poslednjih trideset godina, a šire i priča o nama. Jer ovde je ipak suviše sve isprepleteno da bi se bilo koja velika priča mogla lokalizovati.
Željko Ivanović je u karijeri ionako menjao formate, od nedeljnika, preko dnevnih novina, do najposećenijeg sajta u Crnoj Gori i televizije.
Ovoga puta, kroz ovaj intervju za Nedeljnik, kroz životnu ispovest verovatno najuticajnijeg novinara iz Crne Gore – neko bi rekao poslednjeg „tog formata“ i poslednji izdanak jugoslovenske škole – pričamo priču o Crnoj Gori. I šire, naravno, o nama.
A i ova, kao i mnoge druge, počinje dolaskom Crnogorca u Beograd…
Fakultet ste završili u Beogradu i ovde ste odlučili da se bavite novinarstvom. Koliko je beogradsko novinarstvo osamdesetih uticalo na vas, koje su to novine, koji su to novinari?
Novinarstvo je posao gde ne morate da se budite u šest sati ujutru, i moram da priznam da je to jedan od razloga što sam se našao u toj profesiji. Drugi razlog je strast za pisanjem. Srećom, tada novinarstvo nije postojalo na univerzitetima u Podgorici. Kažem srećom, jer je onda izbor bio jasan – put za Beograd. Bio je oktobar 1980. godine. Prvi put se vraćam kući 29. novembra, za praznik stare države, dakle posle nepuna dva meseca, i roditeljima, koji prvo pitaju „kako ti je u Beogradu“, kažem: „Moram da budem iskren, već vidim da će mi mnogo značajnije biti što ću ove četiri godine provesti u Beogradu nego što ću završiti fakultet.“ Jer faks možeš završiti bilo gde, ali će ono što ću dobiti od Beograda – od onog Beograda osamdesetih, koji je bio veliki evropski grad, metropola sa svim svojim različitostima – to će biti mnogo značajnije od same fakultetske diplome.
Često kažem da je taj Beograd moje mladosti jedna od najvećih ljubavi mog života i jedna od najznačajnijih epizoda. Bio je to i zlatni period jugoslovenskog novinarstva – mnogo sam puta poslednjih decenija sve to objašnjavao kolegama iz Evrope i SAD, nisu mogli da shvate kako to da u jednom jednopartijskom sistemu imate tako spektakularne novinare i medije.
Ceo intervju sa Željkom Ivanovićem objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 11. januara
Digitalno izdanje i pretplata na nedeljnik.rs
Tagovi
