(Beta) – Predsednik Odbora Narodne stranke za zaštitu životne sredine Aleksandar Anđelković izjavio je da je odluka vlasti u Beogradu da se grad kandiduje za Zelenu prestonicu Evrope 2023. godine „loš pokušaj šminkanja stvarnog stanja“ i da glavni grad „apsolutno ne ispunjava kriterijum“ za to.

„Zagađenost vazduha u Beogradu gotovo da obara sve rekorde. Tek 10 odsto komunalnog otpada se reciklira, dok se čak 90 odsto otpadnih voda ulica direktno u Savu i Dunav, takozvani evropski Amazon“, naveo je Anđelković u autorskom tekstu u listu Danas.

On je dodao da u Beogradu u 21. veku kanalizaciju nema 400.000 stanovnika, odnosno četvrtina građana.

„Oko 50 odsto kanalizacione mreže je starije od 30 godina. Veliki deo užeg centra grada i dalje dobija vodu kroz azbestne (kancerogene) cevovode, a modernizacija vodovodne i kanalizacione mreže se ne nazire“, dodao je Anđelković.

On je rekao da se ekološki novac kojim Grad upravlja nenamenski troši godinama unazad.

„U padu je i procenat zelenih površina, a vlast se zalaže za ekološki neodržive projekte – jarbol, gondola, fontane… Planirana je gradnja depoa metro stanice i grada veličine Vršca na vodoizvorištu, uz smanjenje za više od 90 odsto zelenih i obradivih površina na tom lokalitetu. Za potrebe izgradnje gondole, ‘Zelenilo Beograd’ je marta 2019. godine protivzakonito poseklo 155 stabala na Ušću i Kalemegdanu“, naveo je Anđelković.

Anđelković je dodao da se nedaleko od Ušća nalazi „tačka bujanja ilegalne gradnje vikendica koje ozbiljno ugrožavaju Novi Beograd“.

„Savski nasip štiti najveću opštinu od poplava, a sada je trajno oštećen usled nelegalnog iskopavanja rovova zarad postavljanja instalacija za vikendice, splavove i stambene objekte na obali reke“, rekao je on.

„Beograd je danas grad u kojem je vazduh prekomerno zagađen i čiji su stanovnici bezmalo time životno ugroženi, grad nabujale divlje gradnje, grad posečenih zdravih stabala, grad devastiranih zelenih površina. Da li takav grad ima pravo da bude kandidat za Zelenu prestonicu Evrope, ma koliko ga svi mi voleli“, upitao je Anđelković.

Anđelković je dodao da su veliki problemi i najavljena urbanizacija zaštićenog područja Velikog ratnog ostrva, seča plana uz Dunavski kej u Zemunu, spalionica u Vinči, izgradnja stadiona na surčinskom vodoizvorištu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.