Razmere istorijskog momenta u kome živimo skiciraju sudbonosne odluke serije evropskih država koje bi trebalo da primoraju kreatore srpske spoljne politike da stave prst na čelo. Nemačka je pokidala sve ekonomske i trgovinske veze koje je mukotrpno plela vekovima sa Rusijom i čija se vrednost meri stotinama milijardi evra. Francuska je prvi put spremna da stavi u službu cele EU svoj nuklearni arsenal. Italija je izašla iz Novog puta svile uprkos pretnjama Kine da će izgubiti stotine milijardi evra. Švedska se odrekla svoje dvovekovne neutralnosti. Finska je komotnu poziciju jastuka između dva bloka zamenila statusom države na prvoj liniji odbrane istočnih granica NATO-a. Rumunija je dala dozvolu da se na njenoj teritoriji izgradi najveća baza Severnoatlantske alijanse.
Između Srbije i Ruske Federacije ne samo da živi više od sto miliona izrazitih rusofoba već će do 2030. godine biti izgrađena čitava mreža auto-puteva, železničkih pruga i luka koje će imati tzv. dualnu upotrebu: civilnu i vojnu. Povezivaće sve NATO članice od Finske na severu, preko Poljske, Slovačke i Mađarske, do Rumunije, Bugarske i Grčke. Povezaće i tri mora: Baltičko, Crno i Egejsko. Ako tome dodamo da su u međuvremenu Rumunija i Bugarska ušle u šengenski prostor, postaje jasno u šta bi se građani pretvorili ako bi EU uvela vizni režim za Srbiju.
Srbija će biti iza te linije i jasno je da će ona morati ili da se pridruži zapadnom bloku ili da živi u izolaciji. Ako neko misli da Srbija može da bude kao Švajcarska, neka pogleda samo broj i sadržaj ugovora koje je Bern potpisao sa Briselom, počev od Šengenskog sporazuma, pa će shvatiti zašto je Beograd, ako bude nastavio sa dosadašnjom politikom, mnogo bliži Hodžinoj Albaniji nego Švajcarskoj.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 04. APRILA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
NEDELJNIK 638NEDELJNIK 638
Tagovi
