Univerzitet u Beogradu je rangiran u 12, od ukupno 54 naučne oblasti na najnovijoj Šangajskoj listi za 2021. godinu.

Najbolji rezultat ostvaren je u oblasti nauke o hrani i tehnologiji hrane, u kojoj smo rangirani između 51. i 75. mesta i tu je zabeležen skok u odnosu na lane, kada je UB bio između 76. i 100. mesta. Na konačnoj listi najuspešnijih visokoškolskih ustanova se našlo više od 1.800, od 4.000 univerziteta, iz 93 zemlje i regiona, piše Danas.

U poređenju sa 2020. godinom, Beogradski univerzitet je ispao sa liste 500 najboljih u psihologiji i hemijskom inženjerstvu, ali se plasirao u matematici i farmaciji, kaže za Danas Zoran Nikolić, profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu, koji dugi niz godina prati rangiranje na Šangajskoj listi.

Od prošle godine promenjena metodologija rangiranja tako da kriterijum više nije ukupan broj naučnih radova u časopisima, već se računaju samo radovi objavljeni u časopisima ubrojanim u prvu četvrtinu prema bibliometrijskom faktoru uticajnosti za određenu naučnu oblast na referentnim listama.

U okviru polja prirodno-matematičkih nauka, Univerzitet u Beogradu je rangiran u matematici (između 401. i 500. mesta u svetu), fizici (201. i 300.) i ekologiji (401. i 500.). Kada je reč o tehničkim naukama, u oblasti nauke i tehnologije instrumentacije UB je između 201. i 300. mesta, a u pomenutoj nauci o hrani i tehnologiji hrane između 51. i 75.

U bionaukama, poljoprivreda je plasirana između 401. i 500. mesta, a veterina između 201. i 300. mesta. U polju medicinskih nauka, Univerzitet u Beogradu je rangiran u sledećim oblastima: klinička medicina ( između 301 i 400. mesta u svetu) javno zdravlje (151. i 200. mesta), stomatologija (201. i 300. mesta), medicinska tehnologija (301. i 400.) i farmacija (401. i 500. mesta).

Što se tiče ostalih univerziteta, Novosadski je rangiran u oblasti nauke o hrani i tehnologije hrane između 201. i 300 mesta, ali je ispao u veterini, dok je Univerzitet u Kragujevcu zadržao prošlogodišnji plasman u kliničkoj medicini, koja je na rang-listi između 201. i 300 mesta. Kada je reč u univerzitetima u regionu, Sveučilište u Zagrebu je lane bilo na listama u 14 disciplina, a ove je u 12, a Univerzitet u Ljubljani je prošle godine imao plasman u 30 disciplina, a sada u 21, kaže profesor Zoran Nikolić.

Rangiranje po naučnim oblastima se sprovodi od 2009, a od njega je poznatija Šangajska lista univerziteta, koja se svake godine objavljuje 15. avgusta. Prošle godine Univerzitet u Beogradu je uspeo da zadrži mesto među top 500 svetskih visokoškolskih ustanova, obezbedivši poziciju između 401. i 500 mesta.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.