„Biće mi, dakle, konkurent, e pa neka najbolji pobedi“, rekla je Marin Le Pen, predvodnica francuske krajnje desnice, u poseti Marselju 20. novembra, kada je postalo izvesno da će njen glavni rival u predsedničkoj kampanji biti novinar i publicista Erik Zemur. Iako još nije objavio kandidaturu za predsedničke izbore koji se održavaju u aprilu sledeće godine, „pitanje je dana“ kada će to učiniti, kako je najavio gostujući u emisiji radija Frans enfo dva dana kasnije.
Istraživanja javnog mnjenja ukazuju da je premašio popularnost Le Penove, čija porodica je decenijama unazad bila predvodnik političkih snaga u Francuskoj koje crpe na izvoru ksenofobije, rasizma i istorijskog revizionizma. Ove snage, koje su poražene u Drugom svetskom ratu, bile su marginalne na političkoj sceni sve do 1972. godine kada je Žan Mari Le Pen osnovao „Nacionalni front“. Krajnja desnica se vratila na talasu nezadovoljstva jednog dela javnosti zbog načina na koji je okončan rat u Alžiru priznanjem nezavisnosti ove bivše francuske kolonije koja je od sredine 19. veka bila u sastavu Francuske. Ishod rata je podelio Francuze i ostavio duboke ožiljke koji do danas nisu iscelili.
Novinar koji je najveći deo karijere proveo u listu Figaro, napustio je redakciju početkom godine da bi se posvetio promociji svoje nove knjige „Francuska nije rekla svoju poslednju reč“ koju su mnogi videli kao uvod u predsedničku kampanju. Predstavljanje knjige po Francuskoj ličilo je na mitinge. Mediji su mu posvetili značajan prostor, što je doprinelo njegovoj popularnosti i podstaklo groznicu u javnosti oko njegove kandidature. Istraživanja javnog mnjenja ukazuju da bi mogao da bude glavni rival sadašnjem predsedniku Emanuelu Makronu. Ima li Zemur šanse da postane evropski Tramp?
Ceo tekst objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je svim kioscima od četvrtka, 25. novembra
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
