Kada je Ronald Regan pozivao Mihaila Gorbačova da „sruši Berlinski zid“, verovao je da će time, zauvek, biti srušeni svi zidovi širom Evrope i sveta, a onda je tri decenije kasnije jedno od glavnih izbornih obećanja čoveka koji je pobedio na predsedničkim izborima bio veliki zid na granici sa Meksikom. Jer su zidovi opet u modi.
U Evropi je od pada Berlinskog zida podignuto gotovo 1.000 kilometara novih zidova. Tako je formirana „tvrđava Evropa“, sa bedemima od žilet-žice, visokim stubovima, vojnicima sa dugim cevima i napujdanim psima. Tvrđava straha, koju su iskoristile desničarske grupacije širom Starog kontinenta i koja je na bedemima Evrope, na pola puta do sna ostavila mnoge izbeglice.
Krajem Hladnog rata bilo je na svetu oko 15 zidova koji su na neki način delili ljude. Sada ih ima više od 70.
I Trampov zid ka Meksiku i svi evropski zidovi prolazni su, ali njihova svrha i nije u tome da ostanu neprelazni. Važnija je njihova uloga u političkom teatru.
Migrantska kriza koja je nastupila nakon otpočinjanja rata u Siriji tako je dovela do toga da dve hiljade godina nakon što su podignuti prvi zidovi kako bi se sprečilo da Sirijci izvrše invaziju na druge delove sveta, opet ka Siriji i zbog događaja u njoj niknu novi. Kada god se na Bliskom istoku zapuca, kada se promeni vlast, ili se uzjoguni neko od desničarskih lidera u Evropi, zidovi su aktuelna tema. Kako ih još produžiti, ojačati, sačuvati ono što oni čuvaju.
Strah jednog kontinenta.
A kakva je bila njihova istorijska uloga, kako su se menjali motivi za njihovo podizanje, šta se danas događa na tim bedemima i čega se Evropa zapravo plaši?
Ceo tekst objavljen je u vanrednom, svečanom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od srede, 10. novembra
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Svi čitaoci na poklon dobijaju novi broj Njujork tajmsa na srpskom
Tagovi
