U toku programa jedne večernje emisije, na italinaskom kanalu, Lukas Vianini predstavljao je sliku Device Marije pokušavajući da je proda. Telefon je zazvonio i prva ponuda je stigla. Na drugom kraju žice kupac se predstavio kao Silvio Berluskoni.
Prva pomisao producenata i Lukasa Vianinija je da je u pitanju šala. „Kada nam je kupac dao Vilu San Martino u Arkoru kao svoju adresu i broj telefona svoje sekretarice, shvatili smo da je to zaista on“, rekao je Vianini za Gardijan.
Te noći Berluskoni je rezervisao sva umetnička dela iz Lukasove ponude, da su čak morali da idu po nove radove iz arhive kako bi nastavili emisiju. Taj telefonski poziv – malo pre Božića 2018. godine. – označio je početak prijateljstva između Berluskonija i Vianinija, koji je imenovan za kustosa ogromne umetničke kolekcije koju je sakupio bivši italijanski premijer.
Kolekcija je držana u tajnosti sve do smrti nekadašnjeg premijera Italije. Ona sadrži oko 25. ooo slika koje se nalaze u skladištu preko puta Vile San Martino.
Nasledstvo koje je Berluskoni ostavio za sobom je ogromno. Njegovim naslednicima pripao je fudbalski klub, razna imanja, jahte i najveća italijanska komercijalna medijska kuća – Mediaset, vredna više od 6 milijardi evra.
Međutim, za pordicu bivšeg premijera njegova umetnička kolekcija predstavlja samo teret. Izdaci za njihovo održavanje su preveliki. Samo skladište na godišnjem nivou iznosi 800.000 evra, a mnoge slike su već i uništene.
Vianini se jasno seća prvog susreta sa Berluskonijem, kada mu je u Arkoru isporučio dela kupljena u njegovoj emisiji.
„Dočekao me je batler koji me je sproveo do sobe, a posle nekoliko minuta su utrčali psi i pojavio se Berluskoni“, rekao je Vianini.
„Pozdravio me je širokim osmehom i čvrstim rukovanjem. Kako sam veoma strastven za umetnost, divio sam se uređenosti vile San Martino. Sećam se kako su kamini bili upaljeni u svakoj prostoriji, svetlih boja zidova, škripe drevnih parketa, impozantnih venecijanskih lustera, raznobojne božićne jelke i fotografija njegove porodice u prelepim srebrnim ramovima.”
Nakon razgovora i bezalkoholnog aperitiva, Berluskoni je uzeo Vianinijev broj i zamolio ga da bude glavni kustos njegove kolekcije.
„ Berluskoni je imao je posebnu ljubav prema mitološkom slikarstvu, posebno prema mitskoj ljubavnoj priči Selene i Endimiona. Uvek sam osećao da je on – kao čovek toliko zaljubljen u život – voleo ideju besmrtnosti, pa je zato i voleo mit o večnoj ljubavi. Imao je osetljivu dušu.“
Mnogi se ne bi složili sa Vianijem, zbog zastupljenosti slika golih žena u Berluskonijevoj kolekciji. Ali je Vianini objasnio da su te slike uglavnom „mitske slike“
Samo ljudi bliski Berluskoniju, ili politički i poslovni saradnici, bili su upoznati sa kolekcijom skladišta, koja je uključivala i ogroman autoportret i mermernu statuu političara od 3 metra – rođendanski poklon trgovca umetničkim delima iz Napulja.
Nejasno je kakvu sudbinu čeka Berluskonijeva umetnička kolekcija, ali se priča da bi mogla biti zadržana kao spomen obeležje.
Tagovi
