Povremene eksplozivne epizode besa javljaju se kod 7% odrasle populacije i karakteriše ih gubitak kontrole i neprijatna fizička transformacija osobe – uništavanje stvari i fizički napad ili pretnja njime okolini. Menadžeri u organizacijama koji imaju epizode besa imaju probleme u odnosima sa zaposlenima koji se uglavnom plaše i anksiozno potčinjavaju. Ova adaptacija udaljava zaposlene od posla koji treba da rade.
Uzmimo kao primer menadžera filijale koji ima sastanak sa regionalnim direktorom. Asistent mu pomaže da pripremi bitnu prezentaciju za velikog šefa. Tokom sastanka, menadžer otkriva da je postojala razlika u fontovima. Sastanak prođe bez problema ali se narednog dana menadžer izviče na asistenta. Bes parališe organizaciju u tim momentima.
Osoba koja iskazuje bes traži i nalazi opravdanje za svoje ponašanje. Sastanak je bitan a greška u fontovima ga suočava sa neispunjenjem potrebe da bude savršen. Oseća da mu je samopoštovanje narušeno. Naredni korak je traženje krivca – ukoliko oseti da je druga strana „slabija“ – podređeni u hijerarhiji, ljutnja prema zaposlenom postaje „opravdana“. Bes prema drugome je jedina opcija – šta drugo uraditi da se ova greška više ne ponovi? Ponekad govore da su ispravni i principijelni i da je agresija zapravo dobra za rezultate organizacije.
Problem je što efekti besa ne mogu brzo da se neutrališu. Prvi i najvažniji korak je da menadžer ima motivaciju da dođe na savetovanje na kojem možda otkriva da je sastanak prošao sasvim u redu, bez obzira na greške u fontovima, i da nikakvih posledica nije bilo. Možda i uviđa šta bes radi njemu i okruženju kao i da nije dobar način da zadobije poštovanje zaposlenih.
S vremenom se oslobađa iluzije o sopstvenoj neodgovornosti po pitanju besa. Nema jedinstvenog puta za prevazilaženje okova besa. Bitno je da menadžer sam dođe do predloga alternativnog ponašanja, da ga isproba u praksi kao i da iskusi blagotvoran uticaj sopstvene promene na organizaciju kojom upravlja.
Tagovi
